Kulturni centar Gornji Milanovac prošle sedmice objavio je zbirku pesama “Kov istine ispod Lisine”, autora Nenada Stojića.

Nenad Stojić je rođen 1972. godine u Kotoru. Osnovnu školu završio je u selu Boljkovci, dva razred Obrazovnog centra „Sveta Popović“ u Gornjem Milanovcu, a zatim je otišao na vojna školovanja.

Posmatra ljude i okolinu, piše za svoju dušu, slika i radi duborez. Poeziju stvara već petnaest godina. Do sada je održao tri književne večeri: „Metafore ispod Lisine“, „Kov istine ispod Lisine“ i „Alegorije života“.

Član je Književnog društva „Zapis“, Udruženja radnika umetnika Srbije i Crne Gore i Udruženja srpsko-ruskog prijateljstva.

Ovo mu je prva zbirka pesama.

“Svoju skrivenu pesničku dušu Nenad Stojić je slučajno „otvorio“ pesnikinji Mileni Proković pre desetak godina. Ona ga, na prečac, uputi u tajne poezije i nagovori da se njom bavi. Odmah je shvatio magičnu moć metaforičnog izražavanja kao i ulogu ostalih pesničkih slika i formi.

Kod njega je svaki stih metaforično iskazan. Pesme su mu „tvrdi“ odraz stvarnosti njegove duše.” (Radoš Marković)
Zbirka je štampana na 80 strana. Urednik izdanja je Branka Vučićević Vučković, korekturu i rekturu potpisuje Radoš Marković, a recenziju knjige napisala je Milesa Ilić.

TAJNOVITOST REČI

Poezija je esencija književnog pisma i samo najhrabriji prihvataju sa njom da se bave. Tako se naš pesnik Nenad Stojić prihvatio teškog graditeljstva u ovo vreme kada lirika poprima svu gorčinu i neizvesnost sadašnjosti. Dosta uspešno jer se pisanju predaje u poznom delu življenja ali, možda, i u pravo vreme da oseti puls događaja ili prenese priču svog života bez ulepšavanja, noseći sobom neku tajnovitost i gorčinu zbog nametnog življenja ili neprihvatljivog života koji nalazi bez unapred planiranog.

Nesvesno oponaša metriku prošlog vremena a metafora caruje njegovim stihovima. Ovu poeziju treba pažljivo iščitavati jer traži posebnog či-taoca. Zato su mu kratke forme pesama čitljivije (Spas molitve, Pocrneli cvet, Neka nova Srbija) i ja bih rekla uspešnije od dugih htenja (dužih pesama kao što je pesma Zaboravljeni um kod njega prepoznatljiva koja se prebrzo pretvaraju u gorčinu i ne-izvesnost.

Retko rimu ugrađuje u pesme. Pesniku tek poneg-de bljesne unutrašnji ritam kod ljubavnih stihova: Dve jabuke, Prošće života. Svoje rodoljublje ne krije. ,,Ležemo u grobove raskola” kaže on. Ili jedna vrlo uspešna poruka u pesmi Prelo magle:

Zašto majko bdiješ
na vratima sunčevih prela
kada će nečovečanstvo spržiti sunce?
Znaj, Srbija neće biti kuća bez pepela.

U ovom izboru stihova, posebno mesto imaju Stojićeve posvećenice Dobrici Eriću u pesmi Žal za pesnikom (,,Spade šajkača sa krajputaša!”) koji je očevidno jedan od njegovih uzora i prijateljima, Mileni Proković u pesmi Usne poje ispod zemlje (,,Ruža spokoja u sutonu rascvetala gine”), Miloradu Daničiću Gliru u pesmi Slava doveka (,,Stranicu časti listaju sveci”) i Milutinu Jovanoviću u pesmi Nevesela sudbina (,,Presuši znoj na telu i izvor ispod kamena”).
Pesnik Nenad Stojić već ovom svojom prvom knjigom Kov istine ispod Lisine iskazuje rođenjem nasleđen pesnički dar koji treba voditi i usmeriti pravim putem. Sa velikim jezičkim bogastvom imamo još jednog dobrog pesnika Šumadije.

Milesa Ilić