U Milanovcu, kako smo već opisali, još ne postoji, ni u privatnoj ni u javnoj potrošnji, način korišćenja energije koji se može nazvati efikasan. Posebno pitanje i pravu boljku za kućne i opštinske budžete predstavlja dilema kako se grejati zimi, a nemati osećaj da je veliki novac praktično bačen zbog značajnih gubitaka na grejnim telima, visoke cene električne energije, drvnog i fosilnog ogreva, kao i uopšte niskog standarda građanstva.

Čak i ako uračunamo one koji su uspeli u prethodnih 10 do 15 godina, od kada je ovo rešenje postalo iole pristupačno, da ulože u spoljnu, fasadnu izolaciju kuća, više od 80 posto privatnih stambenih objekata, pojedinačnih i kolektivnih, ostavljeno je na milost i nemilost vremenskim prilikama, koje bukvalno izvlače skoro polovinu toplotnog efekta u spoljnu sredinu.

Ipak, jedan od najvećih problema u ovoj kategoriji decenijama brine građane čiji su stanovi priključeni na daljinsko – zajedničko grejanje iz dve kotlarnice u nadležnosti „Javnog komunalnog preduzeća Gornji Milanovac“ (JKP), a koje i samo, baš kao i korisnici, muku muči sa gubicima i tehničkim nedostacima sistema zbog zastarelih kotlova i vremešne distributivne mreže. Godinama lokalna samouprava pokušava da zatvori finansijsku konstrukciju kako bi kupila i instalirala kotlarnice na gas i/ili biomasu, ne samo zbog uštede, već i ekološkog efekta emisije štetnih gasova tokom zime, koji je nesumnjivo i očigledno negativan.

Ove dve kotlarnice, ispod solitera u Lominoj ulici i zgrada u Železničkoj, napravljene su početkom osamdesetih godina prošlog veka, a greju 1100 stanova tokom 200 dana trajanja prosečne grejne sezone. Kotlovi su “EMO Celje”, najstariji je iz 1980., a najmlađi iz 1986. godine. Njihovi ”Wajshaupt” gorionici su još stariji, jedan je iz 1960., dok pumpe “Elektrokovina” i “IMP” imaju preko tri decenije i od samog početka rade bez posebne pripreme vode koju koriste. Zbog toga, JKP godišnje na remonte i servise pred početak grejne sezone potroši čak 5 miliona dinara.

Njihov osnovni energent je odavno na evropskoj crnoj listi štetnih goriva – mazut. Za protekle 4 sezone JKP je trošio između 1071 i 1167 tona mazuta godišnje za nešto više od 40 dinara po kilogramu, što je skoro 50 miliona dinara po sezoni u proseku, sa milion i 300 hiljada dinara za prevoz po godini. Uprkos tako visokim troškovima, JKP, prema bilansnim podacima preduzeća, trenutno ništa ne duguje dobavljačima.

Na osnovu njihovih proračuna, ukupni teoretski gubici toplote u proizvodnji i prenosu na sadašnjem sistemu u odnosu na isti sistem kada bi bio sasvim nov, su 20 do 30 posto. Novo postrojenje gubilo bi u prenosu najviše 10 posto. Ovaj podatak na kotlovima sa drugim energentom, gasom ili biomasom, bio bi ili zanemarljiv, ili lako nadoknadiv, imajući u vidu prirodu jednog savremenog, ekonomičnog postrojenja.

Milanovačke dve toplane sada greju oko 55.000 kvadratnih metara sa isporukom u proseku oko 165 kilovat-sati po metru kvadratnom godišnje. Iako je država metodologijom propisala formiranje cene grejanja na bazi maksimalno 165 kilovat-časova po metru kvadratnom, i tu bi samo automatizacijom podstanica moglo da se uštedi oko 1300 megavat-časova u godini. To znači da bi JKP trebalo da isporuči u podstanice ukupno oko 7.700.000 megavat-časova godišnje. Kada se na to doda 10% gubitaka na izvoru i toplovodu, teoretski bi trebalo da proizvedu oko 8.500 megavat-časova godišnje, a sada proizvede 12.500, što znači da bi napravili uštedu od oko 30%, dakle trošili bi oko 300 tona manje, u novcu 12 miliona dinara, ali bi kvalitet grejanja bio slabiji, ističu u JKP.

Na pitanje koliko ovaj zastareli sistem tokom zime emituje štetnih gasova, u JKP kažu da se merenja tih parametara vrše povremeno i da je poslednje obavljeno 30. decembra prošle godine. Imajući u vidu da je postrojenje na mazut, kako ističu, zadovoljni su rezultatima, tačnije izmerenom koncentracijom ugljenmonoksida kao najotrovnijeg gasa, čije su vrednosti 3 do 4 puta manje od dozvoljenih. Podešavanjem sagorevanja na samim gorionicima uspešno smanjujemo emisiju štetnih gasova, pa se time dobijaju rezultati koji su za druge toplane u okruženju nedostižni, ali to naravno nije dovoljno za potpuno neutralisanje zagađenja; dok je, poređenja radi, ukupna emisija štetnih gasova iz pojedinačnih domaćinstava višestruko veća, ocenjuju u mlanovačkom JKP.

Prema njihovoj evidenciji, na rad daljinskog sistema grejanja u Milanovcu, tokom sezone u proseku stigne u JKP između 30 i 40 pritužbi korisnika, koje se uglavnom odnose na prestanak ili slabiji rad jednog radijatora, procurele ventile, pucanja na cevima vertikale i slično, što su zapravo unutrašnje instalacije kojima gazduju sami stanari ili skupština stanara, podsećaju u JKP. Dogodi se, naravno, da i mi imamo havariju pucanja toplovoda, kvara pumpe, gorionika, ali to se obično rešava za par sati, tako da se neke duže obustave rada ne dešavaju, samim tim nema ni drastičnijih pritužbi.

Koliko god da su loši primarni milanovački toplovod i sistem uopšte, sve više propadaju upravo unutrašnje, sekundarne instalacije kojima gazduju stanari ili privredni subjekti, a malo njih ima svest o tome da i njih treba održavati kako bi grejanje, makar i u ovakvim okolnostima, bilo adekvatnije, apeluju iz JKP. Te instalacije su korodirale, sve češće pucaju, imaju dosta nečistoća, grejna tela i ventili se menjaju samo kad procure, te sve to dodvodi do prestanka funkcije nekog grejnog tela u stanu, a posebno u vertikalnom sisemu, gde je sve lančano povezano. Pored toga, na postojeći kapacitet, mnogi korisnici povećavaju broj grejnih tela u prostorijama, priključuju i bojlere, pa na taj način remete balans u mreži ugrožavajući  jedni druge, kažu u JKP i dodaju da bi formiranjem efikasnih organa uprave kolektivnih stambenih jedinica ili preko inspekcijskih službi opštine, trebalo rešavati ovaj problem.

Konačno, ne i prvi put, jasno se pokazuje da definitivno rešenje, kojim bi grejanje za stotine Milanovčana u objektima sa zajedničkim izvorom toplotne energije, bilo energetski kvalitetnije, isplativije, efikasnije, postoji samo u okviru plana neophodne rekonstrukcije sistema u potpunosti, izgradnjom novog sistema na biomasu i gas. Povezati zatim obe postojeće kotlarnice na novu toplanu, zamena celog toplovoda, dogradnja novih deonica za prevezivanje istih ili priključenje novih korisnika, jedini je put, potvrđuju za GMInfo u JKP.

Nova toplana bila bi  dimenzionirana tako da bi i pojedinačna domaćinstva bila u mogućnosti da se priključe i tako smanje emisiju štetnih gasova iz objekata individualnog privatnog stanovanja. Postojeće kotlarnice su pozicionirane u urbanom delu, u stambenim zgradama Lomine i Železničke, i zato ih je teško, uz rekonstrukciju i prenamenu za drugi energent, rekonstruisati na istom mestu, objašnjavaju u JKP zašto je potrebna nova toplana koja bi dve kotlarnice samo koristila kao podstanice u sistemu.

Cena izgradnje nove toplane na biomasu i gas, kapaciteta oko 11,2 megavata je oko 525.000.000,oo dinara. Za ovakvu investiciju je potrebna pomoć države. Milanovačka lokalna samouprava je konkurisala na vreme za ovaj projekat kod resornih ministarstava, ali preostaje čekanje da se ta finansijska konstrukcija konačno objedini kako bi se počelo sa izgradnjom.

Osim povećanja kapaciteta za nove korisnike, osnovni benefit za građane, ako bi došlo do realizacije ovog posla, bio bi snabdevanje stanova i kuća toplotnom energijom praktično 24 sata dnevno, a ne parcijalno, uglavnom ujutru i uveče kao sada. Na pitanje koliko bi to korisnicima umanjilo iznos na računu za grejanje, u JKP kažu da je o tome još rano pričati jer će formiranje cene zavisiti od brojnih drugih faktora, pre svega kvaliteta novoizgrađenih postrojenja i opreme u njima, procentulanog udela u potrošnji kod odnosa biomasa-gas, ali i cene tih energenata na tržištu. Grubi proračuni, kažu u JKP, pokazuju da bi računi za grejanje bili jevtiniji za 15% do 20% nego danas.

Sama potrošnja, podsećaju, zavisiće od energetske efikasnosti objekta gde se stanuje; a imajući u vidu da je ona niska zbog slabe izolacije zidova – stare stolarije na prozorima, neizolovanih vertikalnih vodova u zgradama, podsećaju u JKP. Način naplate u slučaju početka rada novog sistema, takođe bi trebalo promeniti, uskladiti ga sa individulanom potrošnjom, pa bi građani imali mogućnost da greju svoje prostorije samo kada to hoće, uključivanjem i isključivanjem dotoka toplotne energije na svojim kalorimetrima, što bi im omogućilo tačan uvid u potrošnju, eventulno prilagođavanje svojoj platežnoj moći u tom trenutku, ali bi dodatna ušteda svakako bila na dohvat ruke svima.

GMInfo.rs