Već smo pominjali da se polovina mladih u Srbiji obraća stručnim osobama za određeni vid podrške u psihološkim krizama, dok se za četvrtinu utvrdilo da se suočava sa anksioznošću i depresijom – psihološkim poremećajima dugoročnog trajanja. O tome svedoče i podaci istraživačkog sektora kompanije Galenika, koji su prikupljeni iz grupe od 600 ispitanih dvadesetogodišnjaka iz cele Srbije početkom godine.

Iako se slične brojke dobijaju i kod srednjiškolaca, dobra vest je da mladi, uprkos tome što pate od probelma za koje se mislilo da su „rezevisani“ za odrasle, sve učestalije pokušavaju da izađu iz ovih neugodnih osećaja „begom“ u sportske, fizičke telesne aktivnosti, umesto posezanja za alkoholom, agresivnošću i narkoticima, što je bio slučaj kod adolescenata u prethodnoj deceniji i ranije.

Fizička aktivnost i afirmisanje sopstvenog telesnog zdravlja, jeste najbolji način prevencije, pa i dela lečenja depresivnih i anksioznih faza, ali i mnogih drugih kratkročnih problema koje imaju. Paradoksalno, porast brige o svom zdravlju i fizičkom stanju, pre svega izgledu, posledica je kod mladih upravo jednog od izazivača anksioznosti (o čemu smo delom pisali u prethodnom nastavku Izazova plus) – interakcije i sadržaja na društvenim mrežama!

Postići ili se približiti imidžu, slici i prilici, gotovo savršenih figura i idela lepote, koji su postali standardizovani cilj težnje da se na personalnim profilima prikažu što atraktivnije i prihvatljivije, postao je jedan od imperativa konkurentnosti među mladima u borbi za vrednovanje, lajkove, preglede i privlačenje.

Ovaj socijalni fenomen nije nov, oduvek je vizuelni imidž bio važan za statusno pozicioniranje adolescenata na životnoj sceni, pa i u vreme televizije i novina kao svakodnevnih masmedija, ali sada je konkurencija postala gotovo apsolutna i nekontrolisana. Svako je postao svoj televizijski junak preko mobilnog telefona i kamera visoke rezolucije.

Alati digitalne zabave, naročito video igre, pa i pojava trećeg faktora u trci – generisanih likova pomoću veštačke inteligencije, te instant mogućnost snimanja i deljenja brzih videomaterijala, pokazuju se da u pomenutom smislu, kao i svaka tehnološka inovacija u ljudskoj istoriji, zauvek menjaju društvene odnose u teško predvidivom pravcu i, što je najvažnije, imaju svoju lošu, ali i dobru stranu, opet u zavisnosti od upotrebe, ciljeva za postizanje i razumevanja posledica.

Tako zapažamo sve manje primera da pasionirani ljuditelji videoigara i boravka na mrežama, odražavaju stereotip neaktivnog, antidruštvenog mladog čoveka sa zdravljem i gojaznošču šezdesetogodišnjaka; a sve više slučajeva gde tinejdžeri, sami ili u grupama, provode polovinu dana u zamračenim prostorijama za nekim interaktivnim interfejsom, ali su već u drugoj polovini dana u teretani, na fitnesu, na trčanju, fudbalu, diskutuju o zdravoj ishrani…

Daleko od toga da težnja za etabliranim fizičkim izgledom može iskoreniti depresivne poremećaje, pa čak i devijacije skeleta i mišića, koje su i dalje u porastu među decom opšte populacije, ali može li se moda pretvoriti u lek, juranjava za idealnim izgledom u terapiju, volja za uspehom i lepotom u ključ izlaza iz zamke nedostižnih ideala?

(nastavak u IZAZOV PLUS: Fizčka aktivnost kao izlaz iz anksioznosti i depresije kod mladih (02)

V.Popović/Z.Ranković/M.Mijatović/GMInfo

povezani tekstovi:
IZAZOV PLUS: Uvod
IZAZOV PLUS: Svaka zavisnost od narkotika počinje sa „prvi put“
IZAZOV PLUS: Anksioznost i depresija kod mladih – pritisci i prepreke
IZAZOV PLUS: Kako u ranoj fazi prepoznati depresiju i anksioznost kod mladih
IZAZOV PLUS: Odlazak na studije u drugi grad
IZAZOV PLUS: Sa Anom Basarić Lučić o đacima i školi u eri društvenih mreža