Izazovi i teškoće, koje doživljavaju svršeni srednjoškolci, sada već upisnici prve godine fakulteta ili viših škola, odlazeći u drugi grad na dalje školovanje, veoma je zapostavljena tema i retko se tretira u javnom prostoru. A radi se o izuzetno važnoj, možda i najvažnijoj životnoj prekretnici na čovekovom putu, koja najčešće utire pravac cele njegove budućnosti, pa i drugim ključnim prekretnicama na koje će nakon toga naići, te kako će ih tretirati, usvojiti i prevazilaziti.

Može se, dakle, reći da se radi o inicijalnoj polaznici koja sve određuje! Ona vrši izuzetan pritisak na psihološku, socijalnu i finansijsku stranu mlade ličnosti, bilo da je ona toga u celini svesna ili ne. Preseljenje, boravak i rad u gradu, gde je smešten željeni fakultet, nije pitanje samo posezanja za obrazovanjem, to je avantura u kojoj će se preplitati svi „žanrovi“ života.

Odlazak na studije u drugi, uglavnom veći grad, promena je koja zahteva prilagođavanje, kako na akademskom, tako i na socijalnom i emocionalnom planu i svakom je studentu potrebno neko vreme da se prilagodi na novonastalu situaciju. Za IZAZOV PLUS o tome govori psiholog Ljubica Rašić, specijalista medicinske psihologije.

– S jedne strane, studenti prve godine posebno su ranjiva grupa zbog razvojnih promena, koje taj period adolescencije podrazumeva, a s druge strane, dolazak na studije nije samo učenje, već i mnogo više: organizacija stanovanja, ishrane, prevoza, vremena za obaveze, pravilnog raspoređivanja novca koji se dobije od roditelja ili pronalaženje posla uporedo sa studiranjem; odvajanje od roditelja, udaljavanje od starih prijatelja, uz istovremeno prilagođavanje novoj okolini, domskom smeštaju… – podseća Rašić. – Ako još tim svakodnevnim izazovima dodamo finansijski stres, stres vremenskog pritiska s kojim se u učenju suočavaju, a koji je drugačiji od učenja u srednjoj školi, potom i potrebu da se sasvim drugačije organizuje vreme (a gde do izražaja dolaze lične osobine pojedinca u pogledu motivacije, radnih navika, sposobnosti planiranja, usvojenih strategija učenja, primarnih intelektualnih potencijala, samopouzdanja, zadovoljstva studijama, očekivanjima), onda nam postaje jasno koliko je to izazovan period života za mladu osobu.

Za nekoga je to veoma stresan period, pa razmišljaju o odustajanju ili zaista odustaju od studija i nikada se više ne vrate studiranju, a studentski stres može se odraziti i na mentalno zdravlje, pa i fizičko, kao i na sveukupni akademski uspeh. Ipak, većina osim stresno i napeto, taj period doživljava i kao priliku za osamostaljivanje, lični razvoj i samopouzdanje, kao stepenicu više u svom obrazovanju.

Od čega će zavisiti način prilagođavanja u prvoj godini studija?

– Od ličnih osobina, zrelosti u trenutku promene mesta boravka i načina suočavanja sa stresom, to jest od otpornosti ličnosti, pa sve do različitih okolinskih faktora, socijalne podrške, odnosa u porodici. U procesu prilagođavanja studenta naročitu ulogu ima psihološki proces separacije, tačnije individuacije, koji se odnosi na postupno preuzimanje lične odgovornosti adolescenta u emocionalnom, socijalnom i kognitivnom funkcionisanju, uz sve veću nezavisnost od roditelja i podrazumeva odvajanje, formiranje granica i oslobađanje od roditeljskog uticaja, a kao krajnji ishod ima osećanje lične autonomije/nezavisnosti, stabilnog identiteta; doživljaja sebe različitog od drugih. Student koji je uspostavio zdravu separaciju će i u situaciji odlaska od roditeljske kuće biti bolje socijalno i emocionalo prilagođen, dok će odlazak od kuće zbog studija i samo to fizičko odvajanje naročito potencirati strahove kod mladih koji proces separacije nisu razrešili na psihološkom nivou.

U odnosu na pol, devojke pokazuju nešto više separacionih strahova, ali i zdravijeg oblika uspostavljanja nezavisnosti, a kod mladića je izraženije negiranje potrebe za zavisnošću, napomije Rašić i upozorava:

– Bitno je naglasiti važnost roditeljske podrške i osećanja privrženosti koji je moguć, ne u prekidanju, već u transformaciji odnosa sa roditeljem u kome će adolescent imati osećanje “sigurne baze” iz koje kreće u svet, a koja ih u tome podržava. Proces separacije će biti olakšan studentu koji je privržen roditeljima i relativno uspešno održava vezu u kojoj se roditelj ne ophodi kao prema detetu i ne očekuje ponašanja kakva su bila tokom školovanja u srednjoj školi. Kada roditeljska pravila i kontrola previše ograničavaju i sputavaju slobodu adolescenta, kada ne sme slobodno da izrazi neslaganje bez straha da će biti odbačen, adolescent u procesu separacije pribegava strategiji negiranja potrebe za zavisnošću i bliskošću i gaji preteranu težnju ka nezavisnosti, ali iako manje privržen roditeljima i nezavistan, ostaje ranjiv i loše prilagođen.

Kada roditelj previše štiti i brine, adolescent se posledično previše oslanja na roditelje i pokazuje izraženu zavisnost (separacionu anksioznost), pa može pokazivati više strahova od odrastanja, bojažljivosti, više biti usamljen zbog izbegavanja prijateljskih odnosa i čeznuti za sigurnošću detinjstva.

Najčešće teškoće u prilagođavanju na studije izražavaju upravo mladi koji pate od socijalne anksioznosti, koju karakterišu strahovi i teskoba koja je perzistirajuća i uzrokuje brojne teškoće u socijalnom i akademskom funkcionisanju, naročito ako se ima u vidu da akademske studije donose iskustvo izlaganja pred novom i nepoznatom grupom i profesorom (strah od javnog nastupa je najčešće naveden izvor anksioznosti od stresova studentske populacije, jer su studijske grupe neretko brojnije nego razredi u srednjoj školi).

– Ono što situaciju čini izazovnijom je i strah od ispita i na ispitima parališuća trema, gde se ne radi o običnom strahu od ispita, koji malo ko od studenata ne doživi, već o jakom, produženom i ponavljanom strahu u pozadini koga je ili strah od autoriteta ili neuspeha, struktuiranih u detinjstvu od stroge ili zahtevne roditeljske figure ili pak kao posledice drugih nerešenih konflikata u ličnosti. Kod roditelja, koji previše ambiciozno očekuju visoka postignuća, koje adolescent dosadašnjim uspehom “obećava”, ili žele da adolescent postigne ono što oni nisu, može se javiti strah od mogućeg razočaranja roditelja, često zastupljen kod studenata prve godine studija. Nedovoljno topline i ljubavi, a puno nadzora, zahteva i potrebnog odobrenja roditelja uslovljava strah od razočaranja roditelja, koji remeti zdravu usmerenost na akademske zahteve, – podseća Rašić.

S druge strane, studenti prve godine, koji imaju dobre odnose sa roditeljima, pokazuju i bolju akademsku, socijalnu i emocionalnu prilagođenost na studijama, imaju više socijalnih kontakata i bolje interpersonalne odnose, manje se osećaju usamljenima, a s tim u vezi imaju i manje psihičkih smetnji poput depresivnih i anksioznih stanja.

Socijalna podrška, dostupnost pomoći drugih u vidu obaveštenja, nedirektivne podrške i pozitivnih socijalnih interakcija roditelja, profesora, prijatelja, kao i porodična kohezija i takozvana sigurna privrženost, uz individualne osobenosti u vidu pozitivnog samovrednovanja i sklonosti da situacije i ishode pripisuje sebi i oslanja se na sebe, na svoje lične kompetencije, a ne sreću, slučaj ili sudbinu – zaštitni su faktori u procesu pravilnog i uspešnog prilagođavanja novog studenta.

Draga mama i oče,

Sedim sama u svojoj sobi, a da vi i ne znate koliko
sam usamljena i koliko mi u ovom času
nedostajete.

Ljudi mi govore da sam na pragu novog života.
Krenula bih od vas, ali mi nešto ne da…

Ceo život strepim da vas ne razočaram i radim više
ono što vi želite nego što ja volim i mogu…

I sada se bojim. Najviše se bojim da odem od vas.
Pitam se šta će biti sa vama? Da li ćete se razvesti
ako više ne budete imali mene, da o meni brinete?

Bojim se i da li ću umeti u životu. Kako ću ovako
ranjena među ljude? I ako prepoznaju moju slabost
biće mi teško sa njima. Još teže će mi biti ako je
ne osete i prihvate me kao ravnopravnog u životnoj borbi…

Danas je moj 18. rođendan… Opet se bojim. Bojim
se da zatvorim oči. Bojim se da ću jače nego ikada
osetiti kako padaju teške novembarske kiše…

Od razlikovanja navedenih loših obrazaca u primarnoj porodici pre odlaska, i onih navedenih dobrih – u vidu podrške i ne izazivanja a-priori osećaja krivice kod mlade osobe, može zavisiti – i najčešće zavisi – da li će student biti sutra uspešan ili ne.

Srećan vam 1. oktobar, dan polazaka studenata u njihov novi svet!

V.Popović/Z.Ranković/M.Mijatović/GMInfo

povezani tekstovi:
IZAZOV PLUS: Uvod
IZAZOV PLUS: Svaka zavisnost od narkotika počinje sa „prvi put“
IZAZOV PLUS: Anksioznost i depresija kod mladih – pritisci i prepreke
IZAZOV PLUS: Kako u ranoj fazi prepoznati depresiju i anksioznost kod mladih