Uzlazna putanja povećanja broja srednjoškolaca, čak i osnovnoškolaca, sa simptomima poremećaja u ponašanju izazvanih anksioznošću i depresijom, atipičnom za taj uzrast u ranijim decenijama (o čemu smo detaljnije pisali u prethodnim nastavcima), vrlo često se dovodi u vezu sa prekomernim korišćenjem digitalnih tehnologija, tačnije mobilnih telefona i računara, putem kojih je mladima dostupan sadržaj prepun nerealnog savršenstva u životima i fizičkom izgledu drugih ljudi.

Ovi instant uzori diktiraju trend imidža koji je mahom nedostižan i neostvarljiv u realnosti, ili je ostvarljiv uz daleko više napora nego što se čini u jednom video snimku od nekoliko minuta ili sekundi, pa konzumeri sadržaja na prvu loptu nemaju ni predstavu o tome da je ono što vide i čuju samo mali, obično našminkan i kratkotrajan deo tuđeg života, po karakteristikama i ciljanim efektima nimalo drugačiji od marketinškog trika ili reklame, koji ne moraju, i obično nisu, verodostojni. Oni odmah upoređuju svoj život sa viđenim i nedostižnost ideala njihova psiha kompenzuje frustriranošću, koja u dugoročnoj prisutnosti kod mladih vodi u depresivna i anksiozna, pa i agresivna stanja.

Paralelno se odvija još jedan, takođe potencijlano poguban proces – fizički proces. Neprekidna upotreba mobilnih telefona zarad gledanja sadržaja na mrežama dovodi do atrofiranja lokomotornih sposobnosti dece, baš u periodu kada bi njiova muskulatura, pa i zdravlje psihe, trebalo da se razvijaju i jačaju za neminovne buduće izazove odraslog doba.

Međutim, posledice pojave novih tehnologija na savremene generacije nisu ništa novo. Industrijalizacija, kasnije digitalizacija, promenile su iz korena ljudske socijlane navike, ponašanja i društvene odnose, pa i sveukupnu zdravstvenu sliku. I dok je zahvaljujući tehnološkom napretku čovek postao fizički i psihički inertniji, podložniji stresu i bolestima, tako je isti taj napredak omogućio značjano produženje životnog veka opšte populacije na zemlji u prethodna dva veka.

Svaka tehnološka inovacija, ako je aktulena u širokoj primeni duže vreme i ako se pokaže da bez nje više ne možemo, ima dvostruko dejstvo na čoveka, naročito mladog; to su dve strane medalje od kojih bismo morali da zadržimo, negujemo i iskoristimo onu koja nam donosi benefite, kaže za GMInfo nastavnik fizičkog vaspitanja i odbojkaški trener, Miloš Ignjatović. On podseća da naše telo uvek nudi rešenje za nelagodna pshološka stanja i da je sasvim moguće upariti pasivnu upotrebu modernih tehnologija sa fizičkom aktivnošću.

– U čovekovoj prirodi, po rođenju, je kretanje. Najpre u vidu puzanja, zatim hodanja, pa trčanja, skakanja, provlačenja, penjanja, plivanja. Da bi ljudsko biće opstalo u prirodi, neophodno je bilo da se dobro snalazi u datom okruženju, koje može biti vrlo nepredvidivo. Jednostavno, kako bi preživeo, čovek je oduvek morao znati da bude spretan, da lovi, beži, napravi sklonište. Za sve ove aktivnosti bilo je nužno da se kreće, koristeći svoj lokomotorni aparat. Nažalost, život se dosta promenio u poslednjim decenijama, sve više je takozvanog sedećeg oblika življenja, čovek sve manje vremena provodi u prirodi i kretanju, samim tim njegove kosti postaju slabije, lokomotorni aparat, usled manjeg korišćenja, gubi svoju primarnu funkciju. Imamo sve više mladih sa deformitetima kičmenog stuba, sve više se susrećemo sa gojaznošću kod dece, gubi se fina motorika.

Ipak, zapažamo i sve manje primera da pasionirani ljubitelji videoigara i boravka na mrežama, odražavaju stereotip neaktivnog, antidruštvenog mladog čoveka sa zdravljem i gojaznošču šezdesetogodišnjaka; a sve više slučajeva gde tinejdžeri, sami ili u grupama, provode polovinu dana u zamračenim prostorijama za interaktivnim interfejsom, ali su već u drugoj polovini dana u teretani, na fitnesu, na trčanju, fudbalu, diskutuju o zdravoj ishrani.

Daleko od toga da težnja za idealnim fizičkim izgledom sa interneta može iskoreniti depresivne poremećaje – ako ih već i sama ne uzrokuje – ali može li se moda pretvoriti u lek, juranjava za boljim izgledom u terapiju, volja za uspehom i lepotom u ključ izlaza iz zamke „sedećeg života“, pitanje je koje smo postavili u prethodnom delu IZAZOVA PLUS?

– Usled drugačijeg načina života, usled svega što nam se dešava, tačno je da sve veći broj ljudi, ne smo mladih, ima oderđene problem sa depresijom i anksioznšću. U Americi, gde sam radio kao trener tokom ovog leta, više od 50 posto adolescenata koristi neke od lekova u svojoj borbi protiv ovih problema. I u Srbiji se polako, ali sigurno bližimo takvim brojkama. Nažalost, kod nas se manje priča o tome ili se uopšte ne priča. U školama je sve više nasilja, koje prouzrokuju psihička nezadovoljstva i frustracije kod dece. Mi na neki način moramo iznaći rešenja za to. Smatram da sve alate već imamo, svuda oko nas. Priroda nam to oduvek nudi, ona nigde nije otišla, dovoljno je da iskoristimo staze, šume, reke, brda, sela koja nas okružuju. Ništa ne može da zameni fizičku aktivnost, od obične šetnje po obodima grada, do rada sa zemljom i životinjama, kao i sporta, sve će doneti odgovarajući benefit. Biohemija našeg organizma je jednostavno takva, kada smo fizički aktivni, bolje se osećamo. Kako mlade aktivirati da se trgnu iz one prvobitne „lenjosti“, da se pokrenu, da ostave na određeni period dana mobilne telefone i uposle svoje mišiće, stvar je adekvatnog rada sa njima, potrebno je prići im na pravi način, jezikom koji oni razumeju. I upravo tu moderna tehnologija, koju tako vole i čiji jezik koriste, može da odigra ključnu ulogu.

Ako će mladi da se bave fizičkim aktivnostima radi postizanja ideala fizičke lepote, kakva dominita među njihovim uzorima na mrežama, ističe Ignjatović, to svakako može biti dobar put za njihovu aktivaciju, ali se ne sme gubiti iz vida da postizanje „savršenog izgleda“ ne bi trebalo samo sebi da bude svrha.

– Postoje granice koje ne bi trebalo prelaziti. Organizam mladog čoveka mora paralelno da se razvija fizički i psihički. Nije dovoljno samo težiti telesnom, vizuelnom izgledu, jer to može odvesti čoveka u drugu krajnost, da pred sebe i svoje telo postavi ciljeve koje ono ne može da dostigne po svojim prirodnim predispozicijama, pa često dolazi do povređivanja, poremećaja ishrane, povećane agresije, mržnje prema sopstvenom telu jer ne može da izgleda onako kako su taj mladić ili devojka zacrtali u svojoj glavi. Fizičke aktivnosti mora da prati svest o lepoti i potencijalnoj lepoti sopstvenog, a ne tuđeg tela. A takva lepota dolazi od uravnoteženog razvoja celog organizma, ali i duha, kako je to odavno rečeno. Te dve komponente treba da prate jedna drugu i da se dopunjuju. Jedna bez druge ne mogu, neće dati željeni efekat i mlad čovek će opet upasti u zamku da bude nezadovoljan. Savremeno doba njima mora ponuditi takve vizuelne interaktivne platforme koje će im te dve komponente predstaviti kao deo originalne celine. što one i jesu; staviti u isti kontekst i onda se u glavim mladog čoveka duhovni razvoj i obrazovanje neće sudarati sa trkom da pošto-poto budu fizički atraktivni, nego će to biti deo iste prakse razvoja, umnog unutrašnjeg i fizičkog zdravlja, samim tim i lepog izgleda.

Dok takvih organizovanih rešenja u društvu, kako na nivou porodice, tako i u obrazovnom sistemu, ne dođe, jedno je nepobitno, napominje Iganjatović – uputimo mlade da iskoriste ono što nam je svima od početka na raspolaganju:

–  Adekvatna fizička aktivnost sama po sebi nema nijedan negativan efekat. Ne moramo da brinemo o nekom balansu između dobrih i loših strana, pa da čekamo gde će sve to da ode, kao u sferi tehnologija i društvenih prilagođavanja na nju. Tu je stvar jasna. Svaki vid amaterske rekreativne aktivnosti je odilčan za rešavanje prolema anksioznosti i depresije. Istraživanja koja su vršena u svetu nedvosmilseno potvrđuju ovu konstatciju. Vežbanje, šetnje i rad u prirodi, plivanje, igre i drugi rekretivni sportovi… podižu raspoloženje, potpomažu i učvršćuju zdrav san, podižu nivo energije za sve ostale aktivnosti, pomaže u sagledavanju problema i njihovom prevazilaženju, smanjuju negativne misli, koje nas bespotrebno koče, pomažu ljudima da se osećaju manje usamljeni, pogotovo pri zajedničkom vežbanju. Dakle, fizička aktivnost, kao takva, ima samo pozitivne uticaje na kvalitet života.

GMInfo

povezani tekstovi:
IZAZOV PLUS: Fizička aktivnost kao izlaz iz anksioznosti i depresije kod mladih (01)
IZAZOV PLUS: Uvod
IZAZOV PLUS: Svaka zavisnost od narkotika počinje sa „prvi put“
IZAZOV PLUS: Anksioznost i depresija kod mladih – pritisci i prepreke
IZAZOV PLUS: Kako u ranoj fazi prepoznati depresiju i anksioznost kod mladih
IZAZOV PLUS: Odlazak na studije u drugi grad
IZAZOV PLUS: Sa Anom Basarić Lučić o đacima i školi u eri društvenih mreža

Pratite nas na Fejsbuk i Instagram nalozima!