Pre više od tri decenije, snimljen je film pod nazivom „Dogodilo se na današnji dan“. Mnoge televizije i dan danas imaju rubriku pod tim imenom, u kojima nas podsećaju na neke značajne datume u istoriji čovečanstva. Tako, recimo, današnji datum, izmedju ostalih, imao je tu „čast“ da u svoj tefter upiše i posetu Slobodana Miloševića Kosovu Polju, tokom koje je on rekao „istorijsko“- „Niko ne sme da vas bije“.

Njegov prezriv izraz lica, preteći prst, kao i oduševljenje prisutnih ostalo je u sećanju silnog naroda. Šta smo dobili od toga? Pa, dobili smo to, da su nakon tog dogadjaja počeli da nas „degenjaju“ i slabiji i jači, i pošteniji i lopovskiji, i brutalniji i bezobrazniji.

Od toga da „niko ne sme da nas bije“, došli smo do toga da nas svako bije. Došli smo do toga da ne smemo ni da se bunimo zbog toga što nas biju. Došli smo do toga da mi, u većini stvari, započinjemo kavgu, i da, ispostaviće se, ili smo slabiji (uvek), ili, nismo u pravu (čini se, isto tako, uvek). Došli smo do toga da nas jeftina, nacionalistička ideologija zavede da izgubimo plate od po hiljadu maraka, da izgubimo pasoš poštovan u celom svetu, da izgubimo slobodu, pravo, dostojanstvo…

Od „Niko ne sme da vas bije“, došli smo do toga da se u redovima ispred prodavnica otimamo za hleb, da nam deca ne znaju šta su banane i pomorandže, a kamoli salame i paštete, da biramo izmedju dva litra bugarskog ili rumunskog benzina, da cigare ne kupujemo na trafici, nego na kartonskoj kutiji…

„Niko ne sme da vas bije“ je napunio Šumadiju, ispraznio Kosovo, izazvao sve ono što nije valjalo nikome, osim „braniocima“, cenu svega mi i danas plaćamo, kažu stručnjaci, čak i do milion i po evra dnevno, a to je samo materijalna cena.

Nečije obećanje da „ne sme niko da nas bije“, platili smo ratovima, bedom i sankcijama. Neki, na žalost, i životima… Vredi li nečija funkcija bilo čijeg života? Piplmetar protiv života jednog deteta? Nečiji tompus protiv majčine crnine? Litri viskija protiv jedne rakije prosute na zemlju? Imamo li stida? I, šta sad? Sme li sad „neko da nas bije“? Ima li kraja…

Goran Trifunović