• april 4, 2020

Komentar – Miki Mećava

foto: pixabay.com, ilustracija

Da li je kriva vlast (a, koja nije?), ili smo se mi, kao društvo izopačili, tek, primetno je da smo do granice pucanja doveli „naše“ i „njihove“. Ako neko izudara nekog ko nije „naš“, onda je „pa šta?“, a ako neko izudara nekog našeg, svi moraju da se hvataju za glavu. Ako mi vredjamo tudje žene, decu, majke, porodice, onda je to normalno, ali, ako neko isto tako krene na naše porodice… eeee, pa nemojte tako.

Takodje, a to niko i ne pominje, ima raznih vrsta uvreda i povreda. Tako, recimo, niko ne računa da je uvreda ukoliko vam neko ne dozvoljava da radite svoj posao, od kojeg bi, jel’ te, trebalo da živite normalno. Zar povreda nije kad neko ko je trenutno u poziciji da odlučuje o nečemu, vama ne plati svoj pošteno zaradjeni novac i sve to proprati rečima- „Da vidimo sad šta će deca da im jedu“. Da li treba odgovoriti istom merom, pa tu osobu nahraniti… Da li bi se onda podigla „dževa“ i priča o fašistima, Ljotićevcima, tajkunima…

Da li je pošteno da se na javno iznošenje istine i na normalno postavljana pitanja odgovara neosnovanim iznošenjem populističkih floskula, kao i neizostavnim rekla- kazala budalaštinama, a sve praćeno verbalnom pornografijom nedostojnom i najmračnije ulice? U redu, budala ima svuda, i valjalo bi ih ignorisati i ne pridavati im značaj, ali, izgleda da smo to radili mnogo dugo, pa su oni pomislili da je to normalan vokabular u medjusobnim razgovorima, odnosno u monologu protiv onih koji ne misle identično.

Da li je uvreda kada na neke dogadjaje vlast poziva samo podobne novinare, odnosno, kada samo odredjeni novinari mogu da postavljaju pitanja, dok, oni drugi, i ako postave pitanje ne dobiju odgovor na njega, nego se sa druge strane čuju neke reči koje nemaju ama baš nikakve veze sa postavljenim pitanjem, nego sa onim što je vlast htela reći, odnosno, što hoće da se čuje? Konačno, postoje li „naši“? Prokletih 90-ih godina prošlog veka, medju narodnjacima je bila popularna pesma- „Nečije sam i ja dete“…

Goran Trifunović

Violeta

Prethodni članak

Novi Zakon o igrama na sreću ukida pomoć ugroženim grupama

Sledeći članak

Pet zlatnih, jedna srebrna i dve bronzane medalje za Do Kan