• 19 aprila, 2021

Me(n)talna ograda: Praznični bluz ili dani bliskosti, darivanja i lepe reči – sve je u redu

foto: pixabay.com/TanteTati

KAKO PREŽIVETI PRAZNIKE U DOBA KORONE 

Za vreme praznika u društvu postoji pritisak da se osećamo euforično, da provedemo „savršeni odmor“, sa prijateljima, porodicom, ali realnost je često drugačija i praznici nisu savršeni.

Psihološka praksa je godinama unazad pokazala da u vreme novogodišnjih praznika ljudi pojačano mogu da osećaju stres, usamljenost, tugu, da se žale na anksiozno-depresivne reakcije, razdražljivost, svadljivost i da se beleži pojačana potreba za psihološkom podrškom. Ove godine, usled pandemije koronavirusa, svi se nosimo sa dodatnim pritiskom i izazovima da savladamo različite frustrirajuće okolnosti kojima smo izloženi.

U duhu aktuelne situacije koja nas je zadesila, popričali smo još jednom sa znalcem u oblasti ljudske duše i mentalnog zdravlja Ljubicom Rašić, specijalistom medicinske psihologije u milanovačkom Domu zdravlja.

Ljubica Rašić, psiholog, foto: gminfo.rs

S krajem stare i početkom nove godine skloni smo da sumiramo godinu iza nas ili kako to popularno kažemo „svodimo račune“ i postavljamo nove ciljeve, pa za mnoge efekat može biti razočaranje zbog nepostignutih planova, izneverenih očekivanja, gubitaka, doživljenih frustracija. Psihološki zrela osoba bi trebalo u tom smislu da ima realan uvid u mogućnosti koje su joj bile date tokom prethodne godine i da bude svesna razloga eventualne neusklađenosti postignutog sa sopstvenim željama i planovima. Okolnosti su bile i jesu veoma izazovne i prevazilaze naša dosadašnja iskustva, pa je sada u vreme epidemije i u doba praznika, najmanje korisno preispitivati sebe i svoje reakcije jer se sa stresom sada nosimo najbolje što umemo – kaže Rašić i dodaj da postoje trenuci u životu kada je dovoljno „samo držati glavu iznad vode“ i ti trenuci nisu pogodni za zaključke o sebi i drugima ili za dovođenje u pitanje smisla čitavog života.

foto: pixabay.com/Counselling

Praznici takođe asociraju na okupljanje porodice i razmenu topline i bliskosti, radosnih osećanja kod onih kojima prisustvo najdražih upotpuni prazničnu atmosferu, ali postoje i porodice gde su odnosi ispunjeni konfliktima i sukobima, gde porodica nije izvor sigurnosti i podrške, pa su njima praznici dodatni izvor stresa.

– Kao problem savremenog društva generalno, a naročito u vreme praznika, tu se izdvaja i problem usamljenosti, koji ne znači nemati druge ljude pored sebe, nego ne biti u stanju sa njima komunicirati o stvarima koje se nama čine važne, tako da usamljenost leči odnos u kome se može razgovarati i ponašati bez osude. Zato se u ovoj sada epidemiološkoj situaciji savetuje da ne dopustimo da fizička udaljenost znači i socijalnu, jer ona vodi usamljenosti i otuđenju, a saslušati prijatelja možemo i putem telefona, video calla ili na sigurnoj udaljenosti i tako pokazati i primiti brižnost, empatiju, zainteresovanost – navodi Rašić.

foto: pixabay.com, ilustracija

U vreme pandemije, kada se apeluje na održavanje fizičke distance, veoma je važno da zbog svog mentalnog zdravlja sa ljudima koje volimo negujemo druge vidove komunikacije i održavamo bliske emotivne odnose, u čemu pomažu savremene tehnologije.

S druge strane, za razliku od nametnute usamljenosti, potreba da se osamimo je izabrana i njoj pribegavamo kada se osećamo preopterećeni, umorni, pa nam je potrebno neko vreme da presložimo misli i prioritete i ljudi se razlikuju po svojoj potrebi za drugima u vreme praznika i odmora – kod nekoga je intenzivnija, kod nekoga manja. Druželjubivije osobe imaju više potrebe za većim brojem kontakata, pa sadašnja izolacija i restrikcija kontakata njima, kao i mladim ljudima, koji imaju više potrebe za druženjem, nameće da osećaju kao da „sada kada su na pragu života“ nemaju izbora ili perspektive i teže im je da ove „socijalno-karantinske“ frustracije savladaju, nego recimo starijim osobama, pa razumevanje svakako mora biti obostrano – kaže naša sagovornica.

foto: gminfo.rs

Rašić pojašnjava da stalno međusobno osuđivanje i traženje krivca pojačava ljutnju, stres, osećanje nemoći i bespomoćnosti, dodatno pojačavajući sve teškoće.

– Normalno je da se sada osećamo uskraćeni za različite potrebe, za svoju autonomiju, za bliskost, za druženja, normalno je da nas „zakinutost“ za neke potrebe kao pojedince različito frustrira, jer svi imamo svoju „Ahilovu petu“ i različit nam je imunitet psihe, ali hajde da razmišljamo, ne budimo kategorični i rigidni, pogledajmo sve aspekte i ne posmatrajmo kao neprijatelja onoga ko razmišlja drugačije ili ga pojedine frustracije više/manje pogađaju.

Ljubica Rašić, psiholog, foto: gminfo.rs

Ono što je još pandemija u godini iza nas nekima donela su i gubici bliskih osoba, pa vreme praznika za osobe koje se suočavaju sa gubitkom može biti veoma bolno.

Ako ste tokom prošle godine izgubili dragu osobu budite blagi prema sebi tokom praznika i nemojte očekivati od sebe da vam ne nedostaje ili da budete raspoloženi kao ostali, upravljajući svojim emocijama, jer za vreme praznika sve podseća na život koji ste vodili, od reklama i filmova koji predstavljaju srećan porodični život, do individualnih iskustava koje evocirate. Stoga je normalno da budete možda napetiji, ili tužniji, ali pokušajte da prihvatite svoje emocije jer vas one čine osobom kakva jeste. Shodno fazi tugovanja kroz koju prolazite u vreme praznika (neverica, poricanje, bes, tuga, prihvatanje) nemojte ih gurati od sebe, prihvatite ih bez previše očekivanja od sebe i provedite praznike na način koji vam odgovara – priča psiholog Ljubica Rašić i dodaje – Uvek možete da se ponašate kao da se radi o drugim, običnim danima i tako umanjite osećanje napetosti ili se uključite u neki humanitarni rad i pomoć drugima, koji često mogu biti lekoviti.

Ona na kraju razgovora ocenjuje da na kraju, čitav svet prolazi kroz jedno nesvakidašnje i vanredno iskustvo kome je potrebno da damo smisao, a taj smisao, sreća i mir ne može biti dat ponaosob, smisao se mora pronaći, makar se to odnosilo samo na današnji dan, ili nedelju, novogodišnju noć ili praznik, svako mora pronaći svoj individualni smisao, kratkoročni, pa tek onda celoživotni.

V.P. gminfo.rs

Violeta

Prethodni članak

U okviru plana Centra za socijalni rad za 2021. godinu predviđene dve nove usluge

Sledeći članak

Ako želite u penziju po uslovima iz 2020. godine, evo šta treba da uradite