• decembar 12, 2019

Milanovački DOS, 19 godina kasnije

Politička naivnost, poverenje u pogrešne ljude, nedostatak volje da se izvrše kadrovske promene po dubini sistema i potcenjena snaga ideloških protivnika, osnovni su razlozi zašto je izostao potpun uspeh petooktobarskog svrgavanja režima Slobodana Miloševića 2000. godine.

Ovako vodeći ljudi milanovačkih članica tadašnjeg DOS-a objašnjavaju zašto demokratski orjentisane partije do danas muku muče s praktično istim protivnicima, derivatima i naslednicima SPS-a, Radikala, JUL-a, ali i Komunističke partije, koji, kako kažu, grčevito brane pozicije odakle ili prisvajaju ili uništavaju sve što građani Srbije kako-tako smognu snage da stvore.

foto: GMinfo

Na devetnaestu godišnjicu revolucije u kojoj su učestvovali, i preuzimanja vlasti u Gornjem Milanovcu od do tad neprikosnovenog SPS-a, okupili su se prvi put u bezmalo punom sastavu na jednom mestu kako bi se podsetli šta su, kao dugogodišnji opozicionari, doživljavali za vreme vladavine socijalista, kako su krenuli u pobune još početkom devedesetih, zatim ’96/’97., da bi kao DOS 2000. godine u oktobru konačno sakupili dovoljno energije za veliki bunt u Beogradu i preuzeli potom upravljanje opštinom.

Sa ove vremenske distance mogu reći da se ne može uporediti ono što smo mi tada radili, na koji način smo radili i na koji način smo sami sebe kontrolisali, sa današnjim principom vladanja u lokalnim samoupravama, – ocenjuje za GMinfo predsednik milanovačke opštine od 2000. do 2004. godine, Milutin Prodanović.

Narodu je sada totalno nepoznato i šta se dešava sa budžetom, i gde idu pare, i na koji način se gradi, šta se sve finansira, koji procenti se dobijaju od države, a šta se sakuplja na teritoriji opštine. Sve to je obavijeno nekim velom tajne, a  narod je do te mere „ubijen“, pa nije ni zainteresovan za te stvari kao što je bio tada, – kaže Prodanović i dodaje:

Ulazak kolone demonstranata sa Milanovčanima 5. oktobra 2000. foto: priv.arhiva

Sada, kad bi nekon igrom slučaja, ova ista ekipa bila u prilici da odlučuje u lokalnoj samoupravi, garantujem da bismo funkcionisali po istim principima, s tim što bismo još šire uključili građane u rad i još bi taj posao bio transparentniji. Jer to je suština dobrog rada svake vlasti. Zahvaljujći daleko jačim i organizovanijim novinarima i medijima, ljudi su tada bili mnogo bolje informisani, čak su tu mogle da se nađu i stvari o tome da li je neko od političara i rukovodilaca kupio torbu, gumicu i olovku, mobilni telefon. To je onda možda bilo za nas neugodno, ali kad vidim šta sada rade lokalne vlasti, ne samo u Milanovcu, nego i u celoj Srbiji, ja sa onim kako smo mi bili na proveri i udaru javnosti, mogu samo da se ponosim, – zaključio je Prodanović.

Pred jedan od sastanaka DOS-a 2000. god. GM, foto: priv.arhiva

U ovoj Srbiji i dalje vladaju komunistički naslednici, – direktan je bio za naš portal tadašnji odbornik DOS-a, Đorđe Kovačević. – Čast izuzecima, ima i poštenih komunista, ali ogroman broj njih danas je u izvršnoj vlasti. U sudstvu, u policiji, u ministarstvima, svuda. To su oni koji su navikli „pola Ćeću, pola preduzeću“. Znači mafija ogranizovana, organizovani kriminal vlada na nivou države. To treba saseći. Vidite sad Dačića recimo, uklapa se u svaku politiku, s svakim je u vlasti. Šta to znači? To je sramno. Nama spasa, sa ovom vlašću, nema, – poručio je Kovačević.

5. oktobar 2019., Đorđe Kovačević, foto: GMinfo

Mi možemo danas, i za ovim stolom, da pogledamo jedni druge u oči, ostali smo na strani na kojoj smo tada i bili, demokrtskoj. Nije nas sramota da izađemo pred bilo koga i u bilo koju kuću da dođemo gde smo ulazili te 2000. I to jeste veliki uspeh, – podseća Pavle Brković, takođe jedan od odbornika iz DOS-a. – Tačno je, silna energija je posle bila potrošena uzalud, mnoge tadašnje ideje su lako izneverene. Ali mislim da se i dalje na neki način moramo boriti, za buduće generacije kojima treba stvoriti uslove da dobro žive u ovom gradu. Tada je, recimo, bilo oko 900 đaka prvaka, ove godine ih je 310. E, to jasno govori o Milanovcu, o čitavom ovom kraju, o državi. Deca, stručnjaci, svi oni koji vrede, odlaze. Srbija ponajviše liči na firmu uoči unapred propale privatizacije.

DOS je ispunio taj primarni zadatak, smenjen je Milošević, ali mislim da ni lideri naših partija nisu znali kako zapravo da preuzmu kontrolu, šta ta vlast donosi, kako se rešiti nekih paralelnih struktura koje su funkcionisale i nikada nisu, pa ni do danas, rasformirane do kraja, – nastavlja Brković. – Mi smo bili amateri, za razliku od njih, koji su bili profesionalci u nekim svojim namerama. A današnja vlast? Ona vređa osnovnu inteligenciju svakog čoveka. Sunovrat društva čini sve većim. Obezvredili su javni život i bavljenje politikom, pa se skoro niko nov i normalan ne usuđuje da uđe u kaljugu koja se zove politčki život u Srbiji. Kad bi, na primer, Novak Đoković ušao u politiku, za dvadeset dana ne bi mu priznali ni da zna da igra tenis, niti da je ikad znao, smislili bi spin po kojem su mu svi mečevi namešteni. Prosto, na vlasti su ljudi koji to ne zaslužuju, oni to dobro znaju, i grčevito će se boriti, po svaku cenu, da sačuvaju svoje pozicije, – ocenio je Brković.

5. oktobar 2019., Dejan Carević i Milan Brković, foto: GMinfo

Nikad nije u Srbiji bilo lako boriti se protiv vlasti koja manje više upravlja od ’45. od danas, – saglasan je još jedan od odbornika DOS-a u milanovačkoj skupštini posle 5. oktobra 2000., Dejan Carević. – Jer došla je terorom na vlast, nije došla izborima, i normalo je da brane svim silama ono što su tako sticali. Pa i na izborima kad smo se mi kandidovali, oni su, sakupljajući potpise za kandidaturu svojih ljudi, upisivali po čitava sela, po direktivi, ne pitajući nikog od tih meštana. Upisivali su ljude koji su bili odsutni, u vojsci i slično. Upoređujem samo situaciju tada, i sada. Pa vi donesite zaključak. A sada, od nas koji sedimo večeras ovde, jedno ili dvoje se samo još bavi politikom. Zadatak ostalih je da im, ako budu izlazili na izbore, pomoglemo barem u biračkim odborima, iako je najavljen bojkot. Tako ćemo pokušati da sprečimo aktuelni režim da i u takvoj situaciji pokrade glasove.

Pored Prodanovića, Kovačevića, Brkovića i Carevića, na skup milanovačkih članova stranaka DOS-a došli su i Jasna Vukašinović, Dušan Đurović, Milan Brković, Boško Vasić, Milan Aćimović, Radoje Radojević, Milan Nikačević. Okupljanje su posvetili i preminulim članovima demokratskog bloka: Zvonku Petroviću, Srećku Marinkoviću, Dobrosavu Lazareviću, Nikoli Novakoviću, Ratku Vasiću, Slavku Anđeliću, Blagoju Braloviću, Živku Perišiću, Milanu Vukoviću, Veljku Smiljaniću. Partije DOS-a u Milanovcu imale su većinu u skupštinskom parlamentu prve četiri godine posle 5. oktobra. Izgubile su je na izborima 2004, kada vođenje opštine ponovo dobija SPS sa tadašnjim liderom, i prethodnim predsednikom opštine, Dražimirom Marušićem.

M.Mijatović/GMinfo

Milos

Prethodni članak

Muzej: Dve knjige ugledale svetlost dana

Sledeći članak

Bez vode Ul. Cerska i kneginje Ljubice