Vrhovna komanda srpske vojske uvidela je 7. jula koji je glavni cilj bugarske ofanzive. Bitka za Bregalnicu rešavala se u srpsku korist, mada su se i tamo Bugari žestoko i dalje borili. Trebalo je sada sačuvati ratište od Timoka do Vranja koje ugrožava ofanziva neprijatelja. Vojvoda Putnik ubrzano premešta trupe da bi pokrio celu liniju fronta. Sve se ovo izvodi bez rezervnih trupa uočavajući sve moguće invazione pravce.
Situacija na nišavsko-sofijskom pravcu bila je vrlo zabrinjavajuća. Odbrana Vlasine se pokazala ključnom jer bi probojem na ovom delu ratišta Bugari prodrli u dolinu Južne Morave i presekli jedinu prugu i koja vezuje Srbiju sa Makedonijom. U prizmi gledišta generala Stepe Stepanovića situacija je bila beznadežna, zahtevao je da napusti Pirot jer navodno postoji opasnost da njegove glavne snage budu odsečene od svoje pozadine. Putnik se energično usprotivio bilo kakvom povlačenju, zahtevao je da trupe II armije najupornije brane svoje položaje i zauzeo se kod Vlade da ubrza diplomatske veze da bi Rumunija ušla u rat i napala Bugarsku.
Tada je vojvodi Putniku stigao izveštaj da je X puk II poziva zaustavio Bugare i da na ovom delu ratišta njihova ofanzivna snaga jenjava. Da bi pomogao ostalim jedinicama da se konsoliduju i rasterete, vojvoda Putnik naređuje komandantu Šumadijske divizije pukovniku Milanu Marinoviću da odabere jedinicu koja će krenuti u kontranapad na Bosiljegrad i time privuče Bugare. Po ovoj Putnikovoj proceni, bilo je najugroženije krilo I srpske armije, pa bi ovakav uspešan prodor olakšao stanje i kod II srpske armije. Ovaj zadatak dobio je X ,,Takovski puk II poziva. Spasoje Tešić, tada kapetan i komandant 4. čete 1. bataljona, piše:
,,Poraz Bugara na našem levom krilu, razneo se po celom Vlasinskom frontu i zbog toga svakako, u toku noći (Bugari) ništa nisu pokušavali, ali su se pregrupisavali.Sutra dan zotom naređen je napad na Gramadu, položaj istočno od Vlasine. Prelaz preko blata i Crnotravske reke izvršen je bez velikih teškoća, ali čim smo počeli daqe nastupanje Bugari su nas zasuli tako jakom vatrom puščanom i artilerijskom, da se nije moglo ni koraka napred. Celog dana ostali smo na otvorenom polju pod najjačom vatrom artilerijskom, upravljenom sa Gramade. Posmatraoci su zamišljali da od nas niko neće izneti živu glavu. No ipak moja četa toga dana prošla je sa samo devet ranjenih. Naređeno je privremeno povlačenje zapadno od Vlasinskog blata na Čemernik.
(…)
U toku noći 26/27. juna desilo se nešto neočekivano. Iako smo se mi pred veče povukli i Bugari su se povukli sa svih tačaka tako, da smo potpuno izgubili dodir sa njima. (…) Sve trupe (…) krenule su napred i bez borbe zauzele Gramadu.
- juna X puk II poziva sem našegt 1. bataljona, sa Bukove glave sa jednom poljskom brzom. baterijom upućeni su preko sela Božice u Bosilj grad, sa zadatkom (koliko znam, i kako sam cenim) da svojom pojavom privuče na sebe pažnju i time odvuče nešto bugarskih trupa sa glavnog bojišta Kriva Palanka – Kočane.
X puk II poziva potpuno je izvršio svoj zadatak. Preko sela Božice, Miljevske kose ušao je u Bosilj grad 1. jula noću. Bugarsku konjicu, koja se tamo zadesila, potpuno je iznenadio. Stvorena je prava panika. Uhvaćeno je na spavanju više bugarskih oficira. Sutra dan, Bugari su se već osvestili i počeli da pristižu sa svih strana. X puk pod komandom hrabrog, tada potpukovnika Milovana Plazine, prinuđen je bio da se po izvršenom zadatku povuče na Miljevsku kosu. Zbog uspešno izvršenog zadatka, upad u veliku dubinu Bugarske teritorije, X puk II poziva dobio je ime ,,GVOZDENI“.
Vitezovi X puka II su, posle povlačenja na Miljevsku kosu vodili borbe epskih razmera da odbrane ovaj strategijski važan položaj. ,,Oni su dočekivali juriše i odbijali ih, a izgubljene objekte preotimali protivjurišima puka i bataljona, pa i pojedinih četa po ličnoj inicijativi komandanata.“, zaključuje Milutin Lazarević. Međusobno iscrpljivanje prekinulo je primirje 31. jula 1913. koje je zatražio bugarski car Ferdinand.
Medjutim, mir nije nastupio i za X puk II poziva. Takovci i Rudničani upućeni su na Šar-planinu da uguše Arnautsku pobunu.
Nastaviće se…
Nikola Petrović
