Sve što treba da znam o strukturi lokalne samouprave (02)

Skupština opštine

Nosilac najvećeg stepena vlasti u jednoj državi je narod. Ustavom Republike Srbije to je definisano Članom 2, koji eksplicitno kaže da suverenost potiče od građana, te da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac, ne mogu prisvojiti tu suverenost.

Kada se govori o suverenosti, zapravo se misli upravo na to što se kolokvijalno naziva „vlast“, iako je ovaj termin vrlo upitan kod svog osnovnog značenja u političkom kontesktu, jer moderne demokratske tekovine i definicije ne poznaju „vlast, vladanje nad nekim i pomoću nečega“, već isklučivo upravljanje politikom i resursima, koju obavljaju izabrana lica na osnovu kandidovanih planova/programa za taj posao, najčešće u četvorogodišnjem mandatu.

Zbog toga se suverenost (naroda) opisuje kao izvor i sredstvo najveće političke moći u državi ili nekoj manjoj zajednici, a ne kao vlast. Ono što nazivamo vlašću obično je grupa ljudi koja je uzurpirala, oduzela i prisvojila tu moć od građana. Iz političke teorije, još više prakse, nije nam nepoznato da po svojoj ljudskoj prirodi političke elite, u početku čak i najdobronamernije, u stvari sve vreme teže ovoj uzurpaciji. Neki od nadzornih mehanizama i instituta, osmišljenih i ustanovljenih da se to ne desi, jesu nečelo smenjivosti, izbori, niz Ustavnih i zakonskih ograničenja, sudske, civilne kontrole i slično; ali najneposrednije i najvažnije mesto gde bi trebalo da se narodna suverenost sprovodi i štiti od uzurpacije je – skupština, bilo da se radi o opštini, gradu ili republici. Ili bi tako barem trebalo da bude.

Skupština opštine je kolektivni organ, što znači da u odlučivanju učestvuju svi njeni članovi – odbornici, različitim vidovima izjašnjavanja i glasanja, po prethodnoj debati/raspravi o precizno definisanoj temi kao tački unapred usvojenog dnevnog reda sednice. Ovaj kolektiv sačinjavaju najdirektniji mogući predstavnici naroda. Ali ne treba stavljati znak jednakosti između njih i direktne demokratije. Naprotiv, sastav skupštine je posledica posredne, predstavničke demokratije kao modela. Građani na izborima jesu uslovno rečeno glasali za buduće odbornike, ali odbornici prvobitno nisu bili izbor građana, već ih je odabrala i ponudila na listi svojih kandidata politička stranka ili neka drugačija politička organizacija.

To, naravno, ne umanjuje odgovornost svakog pojedinačnog odbornika, naročito ako pripada skupštinskoj većini, pred svim građanima i ne ograničava njegovu obavezu da sa građanima bude u što je moguće češćem kontaktu, kako bi ih bolje reprezentovao u skupštini priikom formiranja, donnošenja ili odbacivanja određenih odluka, bez obzira na njihovo opredeljenje.

Onoga trenutka, kada stupi na odborničku dužnost (isto važi i za poslanike u Narodnoj skupštini), odbornik više nije odgvornošću vezan samo za procenat/broj glasača njegove stranačke liste, već za sve stanovnike opštine, bilo da se radi o punoletnima s pravom glasa, bilo da se radi o maloletnim sugađanima. Jer odgovornost odbornika ne proteže se samo kroz politički prostor i biračko telo, već i kroz vreme. Iako je njegov mandat učešća u odlučivanju oročen izbornim zakonom, posledice odluka u čijem je donošenju učestvovao, posebno ako ih je podržao, mogu se odražavati na život građana svih uzrasta mnogo duže nego što traje njegov mandat, pa i narednih generacija.

No, kako je opšte poznato iz srpskog parlamentarizma kroz istoriju, retko ko na ovaj način razume svoju predstavničku/odborničku ulogu. Upravo jer se zahvaljujući stranci našao na listi kandidata, a kasnije odbornika, on smatra da mora prvenstveno biti lojalan stranci, a ne biračima i narodnoj volji. S druge strane, birači svoje predstavnike vrlo retko ili nevešto pozivaju na delegiranu odgovornost i po okončanju izbornog postupka smatraju ih nosiocima „vlasti“ i moći pred kojom osećaju određenu dozu poniznosti, čak straha i dužnosti, iako su im oni tu moć obezbedili; dok se bunt i pozivanje na korektive i kontrolu moći narodnih predstavnika smatra subverzivnom delatnošću, što je sveukupnno takođe paradoks i neka vrsta društveno-političke devijacije, odnosno pokazatelj (ne)razumevanja demokratije.

Skupština opštine (SO) Gornji Milanovac ima 49 odbornika, od kojih jedan predsedava sazivom i ima svog zamenika, a skupština sekretara. Aktuelni saziv formiran je na osnovu poslednjih lokalnih parlamentarnih izbora u junu 2020. godine. Podsećamo, prema postignutim rezultatima, odbornička mesta dodeljena su:

„Aleksandar Vučić, za našu decu“ – 27 odbornika
„GG Pobedi i spasi opštinu Gornji Milanovac, Milisav Mirković“ (PSOGM) – 15 odbornika
„Ivica Dačić, SPS/JS“ – 7 odbornika

Većinu su formirali naprednjaci i socijalisti, dok je PSOGM ostao u opoziciji. Ovaj pokret se već u decembru iste godine podelio, odvajanjem sedmoro odbornika, koji su formirali „Takovski pokret“ i posebnu odborničku grupu (detaljnije o tome OVDE).

Načini odlučivanja definisani su Zakonom o lokalnoj samoupravi, Statutom opštine i Poslovnikom o radu skupštine. Obavlja se glasanjem, podizanjem ruke ili prozivkom. Odluka je usvojena ukoliko se ZA izjasni većina prisutnih odbornika u kvorumu, i obratno. Kvalifikovana većina, od ukupnog broja odbornika, i tajno glasanje primenjuju se u posebnim slučajevima, najčešče pri konstituisanju i izboru organa skupštine na početku mandata, što je takođe utvrđeno zakonom i ne mogu se primenjivati u bilo kojoj redovnoj proceduri.

Nadležnosti lokalne skupštine su veoma široke. Što i ne čudi, jer ona predstavlja čvorište kroz koje moraju proći sve bitne odluke i rešenja u domenu javnog delovanja, funkcionisanja javnih preduzeća/ustanova, izbora rukovodećih organa, i – što je najvažnjije – formiranja i trošenja budžeta. Ima ih tačno 45 i možete ih detaljno pogledati klikom OVDE.

U nastavku projekta – kako možete učestvovati u formiranju odluka i institucionalno uticati na predstavnike u skupštini i posle izbora.

V.Popović/Z.Ranković/M.Mijatović/GM.Info

Sve što treba da znam o … UVOD
Sve što treba da znam o transparentnosti lokalne samouprave
Sve što treba da znam o strukturi lokalne samouprave (01)
Sve što treba da znam o lokalnom budžetu (01)
Sve što treba da znam o lokalnom budžetu (02)