Rudničko-kačerski hroničari (8): Miodrag Jaćimović (1934- 2009)

Miodrag Jaćimović je rođen u Moravcima kod Ljiga, gde mu je otac Miloje bio sveštenik, mada su mu roditelji poreklom iz Belanovice i Dragolja. Zbog očevog premeštaja službe osnovnu školu je učio u Bresnici kod Čačka, osam razreda gimnazije u Čačku, a Filozofski fakultet u Beogradu. Od 1959.godine je srednjoškolski profesor srpskog jezika u Čačku, bio je i član Udruženja književnika Srbije. Mnogo je putovao, video celu Evropu (sem Albanije), severnu Afriku, Bliski istok, srednju Aziju, dva puta bio na hadžiluku u Palestini i Izrealu, kao i na Svetoj gori. Ceo život vikendovao u Belanovici kod Ljiga. Bio narodni poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i jedan od osnivača Udruženja Rudničana, za čiji bilten „Rudničanin“ je redovno pisao.
Miodrag kao književnik piše i objavljuje mnoge knjige i zapise, a recezenti su mu akademici, doktori nauka, književni kritičari. Njegova bibliografija broji preko 250 naslova, od čega 30 knjiga. Najznačajnije: „Arsenije Loma“(1972), „Lazar Mutap“(1973), „Belanovica“ ( 1974), „Bez leta“ (1975), „Moji ljudi“ ( 1977), „Kačerske legende“ (1978), „Slovo ratnikovo“ (1980), „Lepopolje“ (1981), „Kačerski rodovi“ (1984), “Rudnička lična imena“ (1985), „Ukidanje budućnosti“(1986), „Usrećitelji“ (1989), „Znameniti Rudničani“ (1990), Kačer- predeli i ljudi(1997), „Urezi u pamćenju“ (1998), „Belezi Belanovice“ (2000), „Hram Uspenija presvete Bogorodice“ (2001), „Čačanske priče“ ( 2001)… Bio je najplodniji kačerski pisac, hroničar i patriota, odužio se svom zavičaju svojim delima i životnim primerom – tih, miran, malo nasmejan, zaljubljenik u toplu reč, ljudsko poštenje, istinu i pravdu. Oličenje pravog srpskog domaćina, zavičajnog pisca…

Zašto je knez Miloš uzeo Lominu pušku i Milovana Lomića konja!?

Milovan Lomić je rođen u Dragolju, a umro 12. marta 1854.godine . Još mu se poznaje spomenik na starom dragoljskom groblju. Njegov otac Milosav, svakako i sam ustanik, rođeni je mlađi brat vojvode Arsenije Lome…
Budući da je u času smrti vojvode Lome 1815.godine imao 22 godine života, mogao je, kao to i jeste, preuzeti komandu nad Lominim ustanicima, jer je od malena uz strica vojvodu učio ratnim veštinama. Kako Loma gine na Rudniku 10. aprila 1815.godine Milovan je već sutradan , 11. aprila , u Takovu, gde prisustvuje Miloševom oglašenju novog ustanka…
…Kad je Ćehaja-paša pošao sa velikom ekspedicionom vojskom iz Beograda da skrši novi ustanak , na međi rudničke i beogradske nahije “…Miloš pošalje Milovana Lomića i Milutina Savića Garašanina da iz svoje okoline iskrpe narod naoružan da izađe na Lipar i zauzme položaje dole u Potoku. Sukob se desio 19. aprila, na drugi dan Uskrsa. Turci su provalili ,i nešto kasnije, u Dragolju zaspalili kuću vojvode Lome i sinovca Milovana i izbili na Rudnik… U samom boju na Čačku Milovan Lomić se borio sa Lazarom Mutapom i bio svedok njegovog smrtnog ranjavanja u samom Čačku…

Posle boja u Čačku Milovan Lomić sa svojim Kačercima odlazi u Dublje, gde je u boju i ranjen.
U predanju, u kačerskim selima, posebno u Dragolju, i danas se pripoveda da je Miloš Obrenović oduzeo Milovanu Lomiću vojvodsku titulu nasleđenu od strica Arsenije Lome i svu vlast već početkom 1816.godine, navodno zbog dobrog konja koga je Milovan zarobio na Rudniku od age Tokatlića, a u koga se bio zagledao Miloš Obrenović, a Milovan ga nije hteo nipošto dati. Ovom predanju ide u prilog činjenica da se već 1816.godine za knežinske starešine postavljaju Jovan (Đorđević) Kozeljac i knez Periša Rakić, inače Lomin zet, koji je bio stariji samo godinu od Milovana i dugo će živeti (1792-1863). Da li je Milovan Lomić smenjen zbog toga što je postao hrom, te nije mogao normalno da obavlja kneževsku dužnost, ili, pak, što je vojvoda Loma, mimo Miloševog znanja, počeo akcije u Jasenici protiv Turaka i pre Miloševog prihvatanja vođstva ustanka, teško je reći.
Ipak, najsigurniji dokaz smenjivanja Milovan Lomića treba videti u Zbirci Mite Petrovića, gde stoji da Lomina kćer Perunika 19.juna 1839.godine, odmah po padu Miloša Obrenovića i njegovog napuštanja Srbije, piše Avramu Petronijeviću i traži da joj se vrati očeva puška, koju je posle smrti prisvojio knez Miloš. To oduzimanje Lomine puške, i sukob Milovana Lomića i kneza Miloša ( oko konja), svakako je učinilo da Milovana Lomića knez Miloš smeni sa dužosti starešine kačerske knežine…
Ustanički starešina Milovan Lomić, iako za kratko vreme, kasnije osiromašuje, ali zato ostavlja brojno potomstvo u Dragolju, tako da danas u Dragolju ima preko 30 porodica Lomića…

* * *
Iz knjige „Znameniti Rudničani“, KPPZ, Beograd, recenzenti : dr Vojislav Koštunica, prof. Milutin Jakovljević, Rastko Zakić,1990.godine, str. 81-85.

Kako je Loma ubio žbira Marušića

Došao Loma na vašar crkvi u Šutce sa oružjem, turski uhoda, neki Marušić iz Živkovaca, upozori ga da će Turci već sutra znati da je Loma nosio oružje. U povratku sa vašara, Loma prečice preko Glogovice ode kući, ali ga žbir Marušić uhodio. Loma oseti i zavara uhodu kod Livadskog potoka i tu ga ubije, p r e t u r i! Zato se od tada Livadski potok nazva Preturica, a imanje oko Preturice Marušanka imanje.

Kako se baba iz Majdana obogatila posle Lomine smrti

Kada je Tokatlić- age sinovac ubio Lomu i bežao sa Rudnika, imao je na konju teške bisage s blagom. Da bi mogao bolje bežati u Užice, on iseče bisage, a jedna baba iz sela Majdana nađe te bisage dukata, i ta se familija u Majdanu tada obogati.

* * *

Iz knjige „Arsenije Loma“, Istorijski arhiv Čačak, 1972, god. , str. 79-80.

Priredio: Radovan Karaulić