DAVITELJ PROTIV…

Nije česta pojava na festivalima dramskih amatera da možemo pozdraviti ansambl predstavu. Ova predstava je na milanovački festival donela još jedno osveženje i ohrabrenje – najveći deo ansambla čine mladi, poletni glumci, željni pokreta i scenskog govora, interakcije s publikom; pre toga, naravno, trebalo je ostvariti unutrašnju komunikaciju zasnovanu na dramskoj strukturi i rediteljskom viđenju i tumačenju teksta; pozorišnoj azbuci, najkraće rečeno. U reklamnom materijalu i službenoj prijavi kao autori teksta (scenarija?) spominju se isti oni ljudi koji su kreirali literarni predložak za film. Dramaturg , dramatizator ili ,bar, autor adaptacije i konverzije filmskog scenarija u pozorišnu priču se ne spominje. Da li zato što ga nema ili je kreativni tim predstave (producent, reditelj, saradnici raznih vrsta) mislio da to nije važno? Iz onoga što smo videli jasno je da je ta vrsta intervencije bila poželjna, pa i neophodna…a ona je bila u imanentnom raskoraku sa željom da se oživi tekst nevelikih vrednosti, koji nije uspeo da iritira, pobudi i pokrene pozorišne tokove u ovoj predstavi.

Jasna je i želja i napor reditelja da “zaposli“ brojni i poletni ansambl, pri tom se koristeći halo efektom filma. Nije to, naravno, prva pozorišna predstava urađena na osnovu filma. Suprotan smer (pozorište kao filmska inspiracija) mnogo je češći… Na samom početku, prerano i prebrzo stiže ono neumitno – Ali!!…Ali, to što je počelo da svetluca i obećava u onom polumraku, najpre je ličilo na recital, da bi posle dvadesetak minuta bilo očigledno da mi prisustvujemo radio drami! Scenografija je, kao neka vrsta levka i lažne perspektive terala glumce na rečitativ, replike koje su morale same da traže svoju nadogradnju, umesto da budu deo scenske komunikacije . Ovde je klasičnog scenskog govora bilo malo, a dijalog se odvijao u retkim prilikama (na “desnoj“ sceni između majke i sina, spikera i gosta u studiju i inspektora sa potčinjenima). Na taj način trpeo je i mizanscen koji je bio iznuđen jer je veći deo scene zauzela dekoracija, umesto scenografije koja treba da “igra“, odnosno omogući glumcima sve pravce kretanja, a njih nije malo. I sam mrak, koji je dominirao najvećim delom predstave, pored sugestije da su u pitanju večernji sati (ako je to bila ideja), nije obogaćivao vizuelnu komunikaciju već ju je ometao. Mogli smo da spustimo glavu (u najvećem broju scena) i da predstavu odslušamo umesto da je odgledamo. Moguće je da je tu vrstu otuđenja upravo reditelj želeo, ali je na taj način izgubio jednu od najdragocenijih komponenti pozorišnog čina – vizuelnu. Odslušali smo, umesto da odgledamo predstavu. Tom utisku dodatno je doprinela nedopustivo obimna količina muzike koja se koristila u svakoj mogućoj prilici, i kada ima, i kada nema opravdanja…A Klajn i Vartkes su odavno definisali postulat da se muzika u pozorištu koristi tek kada se iskoriste sva druga pozorišna sredstva. Za njom se ovde lako i brzo potezalo. Moram da primetim i to da je i ova predstava podlegla maniru koji već desetak godina vlada i amaterskim i profesionalnim scenama – da se završni poklon obavezno režira u ritmičnu, nametljivu muziku koja gotovo natera publiku na skandiranje, često bez pokrića.

Ne može se reći da ansambl nije precizno i pošteno ispoštovao zahteve reditelja, pogotovo što u ovakvom hibridnom žanru (pozorište pod uticajem radiodramske estetike) drugačije i ne bi mogao privesti predstavu kraju. Ona se tako i završava – naglo i bez pozorišnog pokrića. U tom galimatijusu nedorečenih poruka, izdvojio se glumac koji je praktično jedini imao pozorišnu priliku – Aleksandar Petrović u ulozi inspektora. Međutim, on je bio kap u moru. Čašu je prelila ona sprdnja u kojoj se “izašlo“ iz predstave spominjanjem Milanovca i jednog urednika. Sve u svemu, predstava će svakako koristiti Ubljanima da začnu novu pozorišnu erupciju, ali uz tekst koji neće biti samo povod za igru, već pravi pozorišni izazov.

Dragi Ivić, diplomirani producent

Povezani tekst – Pozorišna kritika: Dragi Ivić producent i kritičar – Silvija

Pozorišna kritika: Dragi Ivić producent i kritičar – Ne igraj na Engleze 

Pozorišna kritika: Dragi Ivić producent i kritičar – GORDIJEV ČVOR LABUDOVE PESME

Počeo 3. Međunarodni susret varoških pozorišta TAKOVSKE CVETI

Pratite portal GMinfo.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.