Termin Homunkulus vezuje se za Paracelsusa i srednjevekovne alhemičare. Međutim, izraz je nastao u ranoj, antičkoj Grčkoj, tek što je Tespis uveo prvog glumca i počeo da ga sučeljava s horom. Grci su bili ubeđeni da u svakom čoveku postoji histera (materica) i da u njoj živi čovečuljak koji čeka da bude pobuđen. Samo najtalentovaniji, smatrali su u antici, mogli su da probude tog čovečuljka u sebi i da , uz njegovu pomoć izađu iz sebe i budu ono što obično nisu – mimezis.

Naravno da je savremena anatomija odavno razvejala taj mit (kao uostalom i mnoge druge – jedan Aristotel smatrao je da med nastaje iz jutarnje rose). Ipak, do danas je ostalo verovanje da su glumci posebna vrsta ljudi koja može da izađe iz sebe i uđe u neki drugi, zamišljeni lik, stvoren od strane neke, njima nepoznate, osobe. I to verovanje, naravno, nije daleko od glumačke fame, bez obzira što su i Stanislavski i Breht postavili nove glumačke sisteme u kojima se nisu bavili metafizikom, već umetnošću i zanatskom veštinom da glumca izazovu (pa i nateraju) da u nešto poveruje i to nešto predstavi publici u večitom zlatnom trouglu delo-publika-izvođač. Bili smo u prilici da pogledamo komad posvećen glumcima i glumačkom svetu.

Pametno i domišljato pišući, autor se nije sakrivao iza originalnosti po svaku cenu jer je to sve teže i teže obaviti. Koristeći se brojnim citatima, naznakama i aluzijama, on nas podseća na univerzalnost poruka koje nam periodično stižu sa scene. Ima tu i podsećanja na “Fausta“, “Đavoljeg advokata“, “Balkanskog špijuna“…

Međutim, on ide i korak dalje podsećajući da je moguća kratkotrajna idenftikacija sa svim likovima koji su kroz glumca (ili on kroz njih) prošli, pa imamo i podsećanje na to da se žrtva ponekad poistovećuje sa svojim dželatom. Kako upokojiti glumačkog vampira kada je on toliko otporan i često zaljubljen u sebe? Veoma teško, jer ko jednom otkrije čovečuljka u sebi, teško se rešava te zavisnosti.

Poletna i talentovana družina iz tog gradića u Republici Srpskoj, osim čestitog i neiskvarenog tumačenja teksta, donela nam je i sopstveni osećaj za humor. Nama, koji smo umeli da proživimo na pravi način zajedničko vreme u zajedničkoj državi, oduvek je bio drag taj humor i sleng koji nije podlegao vremenu, niti zarđao, kao što smo mogli to da vidimo u nekim predstavama pre toga.

Vispreno, glumački tačno i ubedljivo, pred nama svoju veštinu (pa i moć) demonstriraju rođeni glumci, oni kojima ne treba mnogo objašnjavati šta treba da pređe rampu, a šta ne. Da nema savršene predstave svedoči i podela. Nešto je nedostajalo (ili bilo višak) glumici koja je tumačila Vojku. Ona je odlično razumela svoju poziciju, no njen nervozni govor nije uvek dopirao do publike onoliko koliko je to činila svojim kretnjama.

Kritičar je odmerio svoje poteze i pokazao da je pravi “timski igrač“, kao i đavo, uostalom. Pravo otkrovenje je čistačica koja je briljirala u svakoj svojoj reči i potezu. Ne znam zbog čega ona nije odigrala Vojku, ali sada ta dilema nema značaja, ako se setimo narodne izreke da vodenica završi na onom kamenu na kom i počne.

Dragi Ivić, dipl. producent

Povezani tekstovi –Pozorišna kritika: Dragi Ivić producent i kritičar U GOSTIMA KOD RADOVANA TREĆEG 

Pozorišna kritika: Dragi Ivić producent i kritičar – DAVITELj PROTIV DAVITELJA

Pozorišna kritika: Dragi Ivić producent i kritičar – Silvija

Pozorišna kritika: Dragi Ivić producent i kritičar – Ne igraj na Engleze 

Pozorišna kritika: Dragi Ivić producent i kritičar – GORDIJEV ČVOR LABUDOVE PESME

Počeo 3. Međunarodni susret varoških pozorišta TAKOVSKE CVETI

Pratite portal GMinfo.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.