Sve što treba da znam o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Pogrešna je česta pretpostavka da su informacije od javnog značaja, koje poseduju organi državne i lokalne uprave, kao i ustanove i institucije kojima je ona osnivač ili na drugi način poslodavac, dostupne samo medijima i posebnim pravnim subjektima. Dostupne su svim građanima i svi ih mogu tražiti, uz zakonsku obavezu primaoca zahteva da ih dostavi u propisanom roku.

Međutim, vrlo je važno znati šta se traži i kako pravilno definisati zahtev. U suprotnom, traženi odgovori mogu izostati uz formalno obrazloženje o nepravilnom, nepotpunom ili nejasnom upitu. Ovaj tekst vam može pomoći da sami ispravno dođete do informacija iz dokumentacija i procedura javne vlasti.

Motivi

Sve organe i grane javne vlasti, njihove zaposlene, kao i fizička i pravna lica, koja vlast povremeno i privremeno angažuje, finansiraju građani za dobrobit građana. Svi poslovi koje državna i lokalna uprava inicira, sprovodi i plaća, čak i ako se to delimično čini uz ulaganja privatnog sektora ili inostranih donacija i kredita, su javni. Samim tim, gađani u svakom trenutku mogu doći do uvida u informacije o radu organa vlasti i načinu na koji se sprovode njihove odluke i postupci, a naročito kako se raspoređuje i troši novac.

Informacija od javnog značaja može biti bilo koji podatak koji se nalazi u dokumentima lokalnih ili državnih institucija, kao i dokument u celini. Postoje ograničenja i izuzeci, ali o tome kasnije. Suština ove pozitivne prakse je ostvarenje slobodnog demokratskog poretka u zajednici, eliminacija koruptivnih radnji i zloupotrebe javnog interesa, kao i zaštita pojedinca, društva, zajedničke imovine i prava. Uspostavlja se u izvesnom smislu direktna kontrola rada upravljačkih struktura od strane bilo kog pojedinca.

Ukoliko se na osnovu dobijenih podataka javi sumnja u ispravnost neke radnje i postupka, pojedincu su otvara niz mogućnosti kako da ispita ili spreči eventualnu zloupotrebu i nepoštovanje procedura – od alarmiranja medija, kako bi o tome doznala šira javnost, do angažovanja pravnih i pravosudnih subjekata za dalje postupanje, prekršajno ili u krajnjoj instanci krivično gonjenje odgovornih. S druge strane, imajući ovo u vidu, vlasti i nadležna javna lica uvek bi trebalo da budu svesna takve kontrole i udaljena od bilo kakvih iskušenja u pravcu prikrivenih, koruptivnih i uopšte nezakonitih radnji u svom domenu.

Sve ove mogućnosti definisane su u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Zakon

Prvi put u Srbiji donet je 2004. godine, i kasnije menjan u određenim segmentima, kako bi se sproveo niz društvenih, političkih, medijskih i intitucionalnih reformi u cilju demokratizacije sistema, transparentnosti rada organa vlasti i povećanja kapaciteta pojedinaca kao i grupa građana da nezavisno kontrolišu svoje predstavnike u samoupravama, javnim ustanovama i preduzećima.

Sadrži pozitivne odrednice koje propisuju, definišu i pojašnjavaju prirodu javno značajne informacije, strane u postupku, njihova prava i obaveze, rokove u postupku, kao i kaznene odredbe za nepoštovanje procedure.

Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna. Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.

Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište, ili lično svojstvo kao što je rasa, veroispovest, nacionalna i etnička pripadnost, pol. Takođe, kada su i sami mediji u pitanju, organ vlasti ne sme stavljati u bolji položaj nijednog novinara ili javno glasilo, kada je više njih uputilo zahtev, tako što će samo njemu, ili njemu pre nego drugim novinarima ili javnim glasilima, omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Dostavljanje tražene informacije ili dokumentacije, bez obzira u kojoj formi se nalazi (pisanoj, fizičkoj, elektronskoj, filmovanoj arhivi i slično) je 15 dana od prijema zahteva.

Tražilac podnosi pismeni zahtev organu vlasti za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev mora sadržati naziv organa, ime, prezime i adresu tražioca, kao i što precizniji opis informacije koja se traži. Zahtev može sadržati i druge reference koji olakšavaju pronalaženje tražene informacije. Ne morate navesti razloge za zahtev. Najoptimalnije je predati zahtev na jedinstvenim upravnim mestima lokalnih samouprava (pisarnicama), kao i šalterima posebne ustanove, uz obaveznu potvrdu o prijemu. Nije neuobičajeno da se zahtev pošalje i mejlom na zvaničnu elektronsku adresu.

Pristup informacijama organ vlasti dužan je da omogući i na osnovu usmenog zahteva tražioca, koji se saopštava u zapisnik, pri čemu se takav zahtev unosi u posebnu evidenciju i primenjuju se rokovi kao da je zahtev podnet pismeno. Informacija i dokument mogu se tražiocu obezbediti i neposrednim uvidom na licu mesta.

Organ vlasti će zajedno sa obaveštenjem o tome da će tražiocu staviti na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izdati mu kopiju tog dokumenta, saopštiti tražiocu vreme, mesto i način na koji će mu informacija biti stavljena na uvid, iznos nužnih troškova izrade kopije dokumenta, a u slučaju da ne raspolaže tehničkim sredstvima za izradu kopije, upoznaće tražioca sa mogućnošću da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.

Eventualnu kontrolu sprovedenog postupka, ukoliko tražilac informacije sumnja u njegovu regularnost ili nije dobio podatke u predviđenom roku, tumačenje mogućeg izuzeća i naposletku nalaganje daljeg postupanja ili sankcija za kršioca zakona, sprovodi po žalbi tražioca i dalje nalaže sudskim organima nastavak postupka ako je to neophodno, Povrenik za informacije od javnog značaja, mada u pokretanje postupka može biti uključen i nezavisni advokat ili pravni tim tražioca.

V.Popović/Z.Ranković/M.Mijatović/GMInfo.rs