U zaključnom tekstu našeg projekta o energetskoj efikasnosti, sagovornik nam je bio Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), sa sedištem u Beogradu.

Popović, inače Milanovčanin, kako stoji u njegovoj profesionalnoj biografiji, je projektni menadžer, aktivista i savetnik za javne politike. Već petnaest godina radi u civilnom sektoru, tokom kojih je sarađivao sa javnim institucijama i međunarodnim organizacijama, gde je stekao iskustvo u menadžmentu, i sprovođenju treninga i obuka. Kao aktivista i istraživač posvećen je demokratizaciji i promociji učešća građana u procesu donošenju odluka. Zainteresovan je za primenu Arhuske konvencije, procenu uticaja na životnu sredinu, javne politike u oblasti životne sredine, klimatskih promena i energetike, usvajanje i primenu evropskih standarda u oblasti životne sredine. Objavio je više publikacija iz ovih oblasti, a za GMInfo odgovara na ključna pitanja koja će osvetliti mnoge dileme za građane kako u Gornjem Milanovcu, tako i šire u Srbiji.

GMInfo:  Kako organi odlučivanja, građani i privreda shvataju energetsku efikasnost danas u Srbiji? Ko je od njih najodgovorniji za kreiranje i sprovođenje politike energetske efikasnosti, i kako se ona uopšte sporovodi, od pojedinca do tela koja bi trebalo o tome da brinu na sistemskom nivou?

Popović: Krenuću od onih koji su najodgvorniji, to su javne vlasti. Oni su neodgovorni prema energetskoj politici, samim tim i prema energetskoj efikasnosti. Srbija je zemlja s jednim od najvećih procenta potrošnje energije u domaćinstvima. Radi se o 50 odsto ukupne potrošnje ili se tome bližimo, što je pokazatelj izuzetno neuspešne energetske politike. Drugi pokazatelj je energetski intenzitet, odnosno koliko nas košta jedan kilovat-čas energije koju proizvodimo. Košta nas mnogo. U poređenju sa OECD zemljama, mi smo daleko iza svih. Naši ciljevi u tom pogledu, kao države, su neambiciozni. Postoji Fond za energetsku efikasnost, međutim, upitno je koliko je on transparentan. To je državni fond, finansira projekte kotlarnica na biomasu, i to liči na svetlo u mraku neuspešnosti. Naša politika je neuspešna, pa je samim tim neuspešna i politika energetske efikasnosti.

GMInfo: Zakonski okviri?

Popović: Mi smo usvojili Zakon o racionalnoj upotrebi energije 2013. Trebalo nam je nekoliko godina da usvojimo podzakonska akta. Pitanje je koliko se u ovom trenutku primenjuju akcioni planovi u skladu s tim, posebno na lokalnom nivou. Sve i da se primenjuju, ambicija ljudi koji to moraju da pokreću i sprovode je jako mala, tako da  zakonska mera ne doprinosi ukupnom poboljšanju slike. Vlasti na lokalu tek ne mogu prepoznati da je energetska efikasnost prvi obnoviljivi izvor energije, prosto zato što im taj singal ne daju s centralnog, državnog nivoa. Tužna jedna situacija, sveukupno, ako govorimo o javnim vlastima.

GMInfo: Privatni privredni sektor?

Popović: Kod privrede je situacija sasvim drugačija. Ona se vrlo odgovorno ponaša i primenjuje sve one mere koje utiču na maksimizaciju njihovog profita. Svaki ozbiljniji privrednik nastoji da primeni za njega najjevtiniju tehnologiju. Pogledajte samo ugostiteljeske objekte koji se grade. Oni svi primenjuju mere za upotrebu obnovljivih izvora energije, barem oni koji su iole pametni i koji nisu do posla došli tako što su oprali pare, nego uložili svoje. Industrijski deo privrede, posebno deo koji posluje sa EU, takođe poštuje pravila. Naprosto, u EU postoje standardi koje su oni dužni da ispunjavaju.

GMInfo: Javni privredni sektor?

Popović: Privreda Srbije u nekoj vrsti državne svojine, posebno energetski sektor, sasvim je druga priča. Postrojenja za proizvodnju električne energije pripadaju prošlom veku. Ona mogu da se uporede recimo sa Gollfom jedinicom. Ne možete više da ga vozite, nemate da kupite ni delove, ne može da prođe tehnički, ne može više da ide koliko god vlasnik želeo suprotno; jednostavno, završen mu je radni vek i gotovo. Tako izgledaju termo-elektrane u Srbiji. Starije su od 40 godina, rade na nivou efikasnosti koji je daleko ispod elektrana u EU koje još postoje, sagorevaju lignit jako lošeg kvaliteta. Taj deo privrede, koji je upravo nosilac ekonomije Srbije, u stvari je generator visokog energetskog intenziteta. To je sistem zagledan duboko u prošlost, utonuo u blato. Nadam se da u EPS-u još ima ljudi koji bi mogli da ga otrgnu iz zagrljaja zlog Saurona, mada ih je izgleda sve manje, ali sa ovim načinom rukovođenja, EPS postaje neizlečiv problem. Tako kako posluje EPS, ne posluju ozbiljne energetske kompanije. Pogledajte samo kako se velike evropske kompanije za proizvodnju električne energije transformišu i okreću obnovljivim izvorima. Okreće se i EPS, doduše, ali to je sitno. EPS bi trebalo da bude lider. A on je serviser povlašćenih proizvođača, koji su u korupcionaškim vezama sa lokalnim i centralnim vlastima.

GMInfo: Koliko i kako mikro i makro ekonomija utiču na stanje tako niskog stepena racionalne potrošnje i korišćenja energije?

Popović: Da bi građani bolje razumeli politiku energetske efikasnosti, navešću definiciju toga šta je energetsko siromaštvo u Evropi. Ako trošite više od 10 odsto svog novca mesečno na energetske usluge, što uključuje i komunalne usluge, vi ste energetski siromašni. Dovoljno je da svaki od čitalaca vašeg portala razmisli koliko novca troši na drva, struju, vodu, komunalje, gas… i videće da je Srbija energetski siromašna zemlja, jer mu malo novca preostaje za druge potrebe i život uopšte. Siromašan čovek teži kako da reši egzistencijalni problem, pa će tek onda postaviti pitanje da li kroz odžak propušta otrovne gasove. Frapantni su podaci iz istraživanja o tome kolike su zapravo površine u srpskim domaćinstvima koje se greju. Mi ćemo sad pomisliti da greju celu površinu kuće, ali to nije tako. Malo ko može sebi da priušti toplotu u svakoj prostoriji. Ljudi se uglavnom fokusiraju na to da zagreju jednu prostoriju gde se svi okupljaju. To je naša realnost. Dakle, najveći broj domaćinstava u Srbiji, posebno u unutrašnjesti, nije u mogućnosti da zagreje svoju kuću ili stan. I šta onda naš čovek radi? Pribegava tome da se dogreva koristeći drva, ako ima sopstvenu šumu, pa računa da ga to ne košta ništa, iako su mu šumu ostavili dedovi da je prenese unicima. Meni je otac rekao: „Ostavljam ti šumu, koju su meni ostavili, da sutra pripadne tvojoj deci, nije to tvoje“. E, to je princip održivosti primenjen u praksi. A mi ga nažalost napuštamo, jer nam je goli život u pitanju.

GMInfo: U kom smislu? Navedite primer.

Popović: Drugi zakon termodinamike kaže da toplota odlazi u hladniju sredinu dok se temperatura ne izjedanči. Ali o tome nema ko ozbiljno da razmisli. Kad domaćinu propadne šporet na drva, a koriste ga oko 50 odsto domaćinstava u Srbiji, što za grejanje što za dogrevanje, on kupuje isti ili sličan. A ti šporeti su najbliži ložištima primitivnog čoveka iz davnih vremena. Temperatura koja se tu postiže je prilično niska za standarde energetske efikasnosti. Ako je u njima temperatura 200 ili 300 stepeni, gorivo ne sagoreva u potpunosti i emituje se više zagađujućih materija. Ako je šporet efikasan, daje oko 700 stepeni, onda izgori sve, nema šta da izađe u životnu sredinu. Drugo, naš čuveni šporet ne akumulira toplotu. On je odmah predaje zidovima, a zidovi greju dvorište. I to tako radi dok opet ne propadnu limovi, onda se već za pola sata kupi novi, i u krug. Zašto? Zato što ljudi gledaju da prođu što jevtininije, a takva grejna tela su jevtina. Što je u našoj situaciji negde i normalno. Ko će u ovakvoj oskudici još razmišljati o energetskoj efikasnosti. I eto paradoksa. Nemamo veliku platežnu moć, a trošimo neefikasno. Tokom najhladnijeg dela zime, mi imamo pik potrošnje električne energije zato što se ljudi dogrevaju na struju, jer ne moraju odmah da je plate, mogu da preskoče mesec, dva, opet im je tako lakše. Oni koji imaju drva iz sopstvenih šuma lože ih u taj šporet, kako okreneš greju se neefikasno. I dobijamo da se u Srbiji, kad je struja najskuplja, najviše i troši. Što je potpuno nenormalno. Na to, imamo socijalnu cenu električne energije; Srbija ima cenu među najnižim u Evropi. To prosto nije racionalno, ne može da funkcioniše. Kada se svi ti elementi iskombinuju, prosečan potrošač nije u stanju dugoročno da razmišlja. On u jednom godišnjem ciklusu ekonomije svog domaćinstva, ima neke druge udare, koji su mnogo bitniji od toga da li će zimus da mu bude toplo. Početak školske godine za decu, ima slavu, razne obavezne momemte gde mora da se potroši, i onda prosto bira da se greje na način koji je njemu najpristupačniji.

GMInfo: Šta čini država kada je u pitanju individulana potrošnja i da li može nešto da učini?

Popović: Ona se ne bavi uzrokom toga, nego posledicama. Ona će, recimo, nekom građaninu, koji je u potrebi za tim, da kupi par kubika drva. Pa, nemoj da mu kupuješ drva. Izoluj mu kuću, kupi mu energetski efikasan šporet. Nemoj da mu rešavaš posledicu, rešavaj mu uzrok, objasni mu, nauči ga. Tu i mediji igraju, odnosno ne igraju, veliku ulogu. Država ne vaspitava građane o racionalnoj upotrebi energije, ona svoje građane vaspitava da se ponašaju neracionalno. Jer neracionalni građani, kad izađu na izbore, ne biraju čist vazduh umesto prljavog, ne biraju ekonomski napredak umesto nazadovanja, ne biraju slobodu umesto ropstva. Biraju sve suprotono, jer su neracionalni.

GMInfo: Kako to građanin može da bira čistiji vazduh umesto prljavog?

Popović: Ma koliko to na prvi pogled delovalo da nije u vezi jedno s drugim, hoćemo li da dišemo čist vazduh ili nećemo, jeste pitanje našeg izbora, ničijeg više. Mi biramo, kada imamo priliku za to, ljude koji ili će da rešavaju problem, ili će da ga zapostave i pogoršaju. Naše je pravo da udišemo čist vazduh i da zahtevamo od onih koji upravljaju državom da uklone zagađivače. Ali malo ko u Srbiji shvata da je to tako. Što bi rekao Džorž Orvel, neznanje je moć, sloboda je ropstvo.

GMInfo: U drugim medijima, gde govorite često u poslednje vreme o ovoj temi, ističete da su izvori zagađenja u Srbiji korupcija i neodgovornost. Kako to građani da povežu?

Popović: Pogledajmo to opet kroz nivoe odgovornosti. Suštinska odgovornost bi trebalo da bude države prema nosiocima suvereniteta, građanima. A kako je ona odgovorona prema njima? Da li je donela nacionalnu strategiju zaštite kvaliteta vazduha? Nije. To je krovni dokument, ključna stvar. Mi imamo u Srbjiji 15 000 prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha godišnje. To su podaci evropske Agencije za zaštitu životne sredine, nisam ih ja izmislio niti interpretirao podatke neke naše državne agencije, kojoj bi trebalo da verujemo, a ne možemo. Dakle, toliko nečijih baka i deka umre ranije zbog zagađanog vazduha. To je činjenica. I to je izveštaj iz 2018. po metodologiji koja je u svetu potvrđena. Do ove godine može samo da bude gore, ali ti podaci još nisu obrađeni jer je potrebno da prođe duži period prikupljanja releventnih informacija. Doduše, nema ni razloga da bude bolje, jer mi ništa nismo uradili u međuvremenu. Osim predloga za neke zidove od mahovine i subvencija za električne automobile. I to je sramotna odluka. Kome je u interesu da kao rešenje problema zagađenja vazduha kandiduje subvencije za električne automobile, da opet rešava posledicu umesto uzroka i plus da neko tu „valja“ finansijski? Dakle, jedina mera iz ove oblasti, koju je Vlada sada promovisala, jesu subvencije. I zid od mahovine. To može da prođe samo u zemlji gde su ljudi izmanipulisani i u kojoj tabloidi vladaju javnim mnenjem. Dakle, korupcija i neodgovornost. Srbija se obavezala da do 2020. postigne 27 odsto odbnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji. Mi smo 2018. bili gori nego u 2009., koja je bila bazna, polazna godina. To je toliko neodgovorno, da čak i u zemlji kakva je Srbija, resorni ministar je trebalo da podnese ostavku. Naravno, to se nije desilo.

GMInfo: Rešenja?

Popović: Ja bih krenuo od odlučnog zaokreta ka energetskoj tranziciji. Ima sad bar jedna povoljna okolnost za to. Kad udariš od dno, bar znaš gde si. Naša energetska politika je udarila u dno. I to je dobro, jer sad nam EU kaže: „’Ej, ljudi, uvešćemo vam takse na emisiju CO2. Vaša privreda neće biti konkurentna privredi u Evropi. Dozovite se pameti, uštinite se za obraz.“ Dakle, odlučna promena kursa energetske politike i postavljanje ciljeva. Kao društvo moramo da kažemo – mi hoćemo da zatvorimo termoelektrane i utvrdimo do kada. Ta tranzicija u našoj situaciji, u vremenskom periodu koji je kratak, nije moguća. Pre svega jer imamo u proizvodnji električne struje 70 odsto energije iz uglja. Ali tvrdim, čak i srednjoročno, za građane Srbije, bolje da ih sutra zatvorimo. Jer taj Mordor u Kolubari i Kostolcu emituje 300 000 tona sumpordioksida godišnje. Ko je gledao Gospodara prstenova, i zna kako izgleda Mordor, kada Frodo i Sem Gemdži dođu da bace prsten gde je iskovan, neka zna da je i kod nas tako. Mi moramo prsten da bacimo da se istopi tamo, moramo da prestanemo da zavisimo od uglja. Nema drugog puta za nas.

GMInfo: Šta je alternativa?

Popović: Alternativa se jasno pokazuje da jasnije ne može biti. Solar, vetar i energetska efikasnost kao prvi izvor obnovljive energije. Nažalost, mi smo lošom politikom ucenjeni da te mere ne možemo da preduzmemo na brzinu. Ali ono najbitnije, što možemo, je polaganje računa. Nas više ne mogu da vode ljudi koji nisu sposobni da da upravljaju energetskom politikom. To ne sme više da se dozvoljava. Mi taj proces moramo da otvorimo, tu ranu koja gnoji, da se taj gnoj iscedi i da kažemo – hajdemo, narode, da radimo drugačije. Srbija ima ljudi sa znanjem za sve to. Ima stručnjake, pojedince, udruženja, koji mogu da ponude dobra rešenja. Mi smo na neki način ucenili Evropu. Zato što ovo zagađenje, koje je poprimilo obrise elementarne nepogode, nije više samo naše. Ono smeta okruženju. Neće Evropa da plaća naš nemar. Ali ono što je dobro, mi još imamo mogućnost da iskoristimo njihova sredstva, iskustva i podršku koju nam nude da rešimo stvar. Ne zato što nas vole, da se ne zavaravamo, nego zato što žele da se otarase bede. S naše strane imamo ljude koji znaju šta treba i kako da se radi, ali imamo i političare koji to sprečavaju i jednu okoštalu strukturu, koja ne dozvoljava da se taj fosilni lobi razbije. Mislim na lobi i za ugalj, ali i za gas. Srbija nema gas. Mi smo svoja izvorišta gasa dali stranoj sili. Ona su okupirana i verovatno isrcpljena do kraja. Gas se proizvodi negde tamo 3000 kilometara daleko, i besmisleno je pričati o tome da će nas gas izvući. Ne možemo kao Nemačka da pariramo Rusiji, možemo samo da podvijemo leđa, kad nam zavrću ruku, da nas malo manje boli. Spolja imamo politiku uvrtanja ruke, a unutra lobije da se Mordor ne gasi. Takođe moramo prestati da dovlačimo kineske investicije u eksploataciju fosilnih goriva. Oni su lideri u proizvodnji solarnih panela; pa, što od Kineza ne uzmemo tu tehnologiju?

GMInfo: Kada bi to moglo da se dogodi, ako ne skorije, barem da se proces otpočne?

Popović: Sutra, kada bi osvanuo dan i neko rekao: „Ne nećemo graditi Kolubaru B, nećemo graditi Kovin, nećemo graditi Štavalj, nećemo više subvencionisati obnovljive izvore energije jer nema potrebe; prećićemo na aukcije. One nisu savršene, ali je to tržišniji mehanizam, nema potrebe za podsticajima. Isplaćujemo podsticaje kaubojima, razbojnicima i siledžijama, koji grade mini hidroelektrane bez građevinskih dozvola. Tim zlikovcima mi dajemo narodne pare. To građani isto treba da znaju. Neka pokušaju naši sugrađani iz Milanovca da sutra naprave nešto bez građevinske dozvole. Nek se sete koliko ih je onomad koštalo ozakonjenje objekata, koje su inače gradili u vreme kada građevinska dozvola nije bila potrebna. Onda neka se sete da ljudi, koji ih predstavljaju u Narodnoj skupštini, grade ili dozvoljavaju da se grade hidroelektrane bez dozvole, uništavajući reke, i ne snose nikakve posledice. Kad to ljudi shvate, sutra će, kada budu imali pravo izbora, reći – ne, neću da biram to. Da budem jasan, mene ne zanima ko će to da uradi. Ne zanima me partijska politika, mene zanima javna politika, taj prostor gde bi svi morali da učestvuju i da biraju kako da rešavaju probleme. Ali za to je potrebno da postoje vladavina prava i demokratsko društvo. Bez toga nema ni energetske efikasnosti, ni čistog vazduha, niti će ih biti. Ponavljam, čist ili prljav vazduh, to je pitanje izbora. A ako ne znaš šta je izbor, idi pitaj dete ili unuče voli li da diše svež vazduh, ili voli da diše smrdljiv i zagađen, da mu se cepaju pluća i suze oči; pa kako ti ono kaže, ti tako sutra i biraj.

gminfo.rs

povezani članci:
E-fikasan Gornji Milanovac, 1/6
E-fikasan Gornji Milanovac, 2/6
E-fikasan Gornji Milanovac, 3/6
E-fikasan Gornji Milanovac, 4/6
E-fikasan Gornji Milanovac, 5/6
E-fikasan Gornji Milanovac, 6/6