Štabovi za vanredne situacije na nivoima opština i gradova Srbije, njihove nadležnosti, strukturu i obaveze, definisni su i oformljeni na osnovu Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljnju vanrednim situacijama. Poslednja verzija tog zakona doneta je 2018. godine. To je jedno od tela lokalne samouprave koje se bavi procenom i smanjenjem rizika, kao i realizacijom planova zaštite i spasavanja kod elementarnih i drugih stihijskih nepogoda prilikom ugroženosti stanovništva i imovine na teritoriji svoje odgovornosti.

Milanovačka opština ima Štab za vanredne situacije čiji ogran odlučivanja čini 17 članova, što je optimalan broj primeren potrebama za koordinaciju regaovanja na teritoriji veličine opštine Gornji Milanovac (62 sela i jedno gradsko područje). On je promenljivog sastava u skladu sa promenljivošću drugih funkcija, nadležnosti i obaveza koje u datom trenutku članovi inače obavljaju u svojoim primarnim poslovima i mandatima.

Formira ga nadležni organ lokalne samouprave – Skupština opštine. Zakonom je određeno da funkciju komandanta Štaba za vanredne situacije na nivou opština obavlja predsenik opštine; gradskog Štaba gradonačelnik, pokrajinskog predsednik pokrajinske Vlade, a republičkog ministar unutrašnjih poslova. Zamenik komandanta Štaba može po zakonu biti ili zamenik predsednika opštine, ili neko od članova opštinskog Veća. Samim tim ova dužnost u Gornjem Milanovcu pripada Dejanu Kvačeviću.

Načelnik Štaba za vanredne situacije je operativno lice nadležnog ministarstva – unutrašnjih poslova. U slučaju da ministarstvo nema raspoloživi kadar za to formacijsko mesto s republičkog nivoa, omogućeno je da lokalna samouprava iznađe kadrovsko rešenje i imenuje adekvatno obučeno lice za taj rukovodeći posao. Tu funkciju u Milanovcu od 2018. obavlja nekadašnji komandant garnizonog mesta, pukovnik u penziji, Milorad Dimitrijević.

Ostali članovi su imenovana lica, predstavnici ili izvršni organi pojedinih institucija koje već po prirodi svog posla daju veći doprinos osnovnim obavezama Štaba: predstavnici Vojske Srbije, MUP-a, Vatrogasno-spasilačke jedinice, Crvenog krsta, JKP-a, JP za izgradnju, Opšinske uprave, gradske privrede, zdravstvenog sektora. U sledećem nivou oragniizacije postoji još 11 stručno-operativnih timova.

– To su ljudi od uske stručne osposobljenosti, koji za neke vrste opasnosti Štabu daju najkvalitetnije preporuke, sugestije i upozorenja iz specifičnih oblasti kod određene vrste opasnosti, kako bi Štab shodno tome doneo odgovarajuće zaključke, odluke ili izdao što bolja upozorenja i naređenja primerena situaciji, – pojasnio je Dimitrijević za GMInfo. – Stručno operativni tim za zdravstvo bio je, recimo, u stalnom zasedanju tokom korona pandemije; tu je tim za poplave, klizišta, zemjotrese, širenje biljnih i životinjskih bolesti i slično. Oni su sačinjeni od imenovanih lica odgovarajuće profesije, u okolnostima potreba zasedaju, analiziraju prilike i Štabu predlažu procedure za postupanja.

Skupština opštine je odredila za delovanje u okviru Štaba i sektor privrednih preduzeća, takozvanih subjekata od posebnog značaja za aktiviranje u vanrednim situacijama.

– Radi se o subjetima koji se u našoj opštini bave oblastima iz domena telekomunikacija, saobraćaja, proizvodnje hrane, sa kapacitetima za smeštaj ljudstva u slučajevima loklanih evakuacija, logistike, izrade lične opreme i zaštite, tu je i Dobrovoljno vatrogasno društvo, koje smo nedavno formirali u Pranjanima. Sada imamo 15 takvih subjekata od posebnog značaja. Svi ti nivoi organizovanja su usko povezani kroz planove i protokole za delovanje i pomoć stanovništvu.

Četvrti nivo u subordinaciji Štaba za vanredne situacije u Milanovcu su poverenici Štaba i njihovi zamenici. Oni su prva linija reagovanja na širem području opštine i ima ih ukupno 124. Iz 51. Mesne zajednice 102, i 22 u gradskom području, zaduženih po kvartovima.

– Naša lokalna samouprava, baš zbog razuđenosti teritorije, opredelila se da u ovaj formacijiski nivo imenuje predsednike Saveta Mesnih zajednica i njihove zamenike. To je logično i dobro rešenje, jer ti su ljudi u svojim sredinama, na seoskom području, već upućeni i angažovani za rad i komunikaciju sa lokalnim stanovništvom, a svakako su im spona sa opštinskim organima u Milanovcu kao administrativnom centru opštine. Oni su, kao već birani ljudi, spona između građana i Štaba u slučaju bilo kakvih neželjenih pojava i nepogoda iz domena delovanja štaba. Kao i u svemu drugom, sa nekim poverenicima imam odličnu saradnju, sa nekima malo slabiju, sa pojedinima nažalost, lošu, – ocenjuje Dimitrijević.

Unapređenje sistema Štabova za vanredne situacije, sistemski prema novim zakonskim normama, njihova reaktivacija i reorganizacija počela je još 2014. godine.

– To je bio prelomni trenutak, zbog poplava iz te godine, koje svi pamtimo. Država od tada počinje neuporedivo više nego ranije da pridaje značaja ovoj oblasti. Pre toga je sve bilo, takoreći, prepušteno ad-hok reagovanjima, kako se koja lokalna samouprava snalazila. Sada je sve drugačije. Postoje obaveze koje ne mogu da se zaobilaze. Od tada postoji praksa izrade, dopune i usavršavanja tri osnovna dokumeta koje Štab priprema i po kojima deluje.

Prvi čini sistemska procena rizika od svih vrsta opasnosti, koje mogu da zadese odeđeno područje. Do tada se reagovalo na osnovu individulane procene, iskustava pojedinaca, bez detaljnih analiza. Iz nje je proizašao drugi dokument – plan zaštite i spasavanja, koji obuhvata optimalne uloge za delovanje svih navedenih raspoloživih kapaciteta, pri čemu se formiraju manji planovi akcija za svako vanredno dešavanje u specifičnim okolnostima i na specifičnom mestu. Treći dokument obuhvata planove prevencije i smanjenja rizika od katastrofa.

– Paralelno sa obavezama da se izrade i aktiviraju ova dokumenta, počela je da važi i obaveza ponovnog formiranja jedinica Civilne zaštite. Do tada one nisu postojale još od devedesetih godina. Sada je već uveliko na snazi obaveza lokalne samouprave da ima formiranu jedinicu Civlne zaštite opšte namena i specijalizovanu jedinicu Civilne zaštite za uzbunjivanje. Mi smo formiranje obe jedinice završili pre nekoliko meseci. Najvećim delom su dobili radnu i zaštitnu opremu, uniformu, koju svaki pojedinac lično duži kao što se nekada dužila uniforma u vojsci; dok drugi deo opreme, za njih tridesetak još, očekujemo da nam stigne do kraja. Oni su na rasporedu u jedinici Civlne zaštite, a popuna tih jedinica se vrši preko centra Ministarstva odbrane. To su lica koja nisu raspoređena po ratnom rasporedu u borbene formacije. Angažuju se po pozivu. U jedinicu opšte namene inkorporirali smo i Dobrovoljno vatrogasno društvo iz Pranjana i gornjih sela.

Obuka za ove jedinice još nije upotpunjena. Ona se realizuje preko Sektora za vanredne situacije MUP-a, a milanovačke jedinice ušle su u plan obuke za ovu godinu, pa bi tokom oktobra i novembra svi oni prošli kompletnu pripremu za izvršavanje namenskih zadataka. Ukupno u jedinici Civilne zaštite opšte namene ima 50 ljudi. U specijalizovanoj jedinici za uzbunjivanje i javljanje je 47 ljudi.

– Imamo potpuno razvijen sistem za uzbunjivanje, sa sistemom komunikacije koji je potpuno nezavistan od redovnih, svakodnevnih kanala komunikacije, u slučajevima da oni u periodima katastrofa prestanu da rade. Na raspolaganju su nam radio stanice i sistemi veze koje koriste isključivo pripadnici jedinica Štaba. Tu je i autonoman sistem za daljinsko aktiviranje sirena. Pored sistema sirene u gradu, dva izdvojena su povezana sa regionalnim sektorom za uzbunjivanje u Čačku, jedan koji pokriva potes od jalovišne brane ispod Rudnika, i drugi nizvodno od retenzione brane u Banjanima. U slulčaju kvara daljinskog pokretanja, svaku sirenu pojedinačno manuelno aktiviraju upravo članovi jedinice za uzbunjivanje, po prijemu signala.

Poslednje veće angažovanje Štaba za vanredne situacije desilo se tokom olujnih naleta 19. jula i 5. avgusta ove godine. Ipak, teritorija opštine Gornji Milanovac nije pritom pretrpela značajije štete u poređenju sa drugim ugroženim oblasima Srbije.

– Bilo je štete i na poljoprivredni, šumskim dobrima, i na građevinskim objektima. U prvom mahu smo imali petnaestak lica koja su pretrpela materijalnu štetu iznad 20 hiljada dinara. Isto toliko nam se naknadno prijavilo. Za deo njih smo već odredili materijlano finansijsku pomoć, za deo je postupak u toku. Ono što sugrđani moraju znati, a čini mi se da nisu upoznati sasvim s tim, je da lokalna samouparava nije po zakonu u obavezi da nadoknađuje takvu štetu. Može da pruži pomoć ako se takva odluka donese, naravno iz moralnih, humanih razloga, i to mi radimo u oko 30 odsto vrednosti procenjene štete. Imali smo prijave štete od par hiljada dinara. Dolazili su ljudi da prijave deset polomljenih crepova, dve poklopnice, jednu salonit tablu. S druge strane, verujem da ima sugrađana sa mnogo većom štetom, koji se nisu ni javljali. Ali mi smo sa komisijama svuda izlazili na teren, sve obišli, utvrdili, ali šete koje su bile ispod 20 hiljada dinara nismo razmatrali.

Sve funkcije u Štabu za vanredne situacije, jedinicama, povereništvima i timovima Štaba, nisu plaćene funkcije.

– Ti ljudi imaju svoje plate na poslovima koje inače rade u svom životu, tako da su ovo praktično poslovi bez nadoknade, na dobrovoljnoj bazi, ali ne i bez prihvaćenih obaveza i odgovornosti. Tako je jednostavno po zakonu. Lično mislim da bi barem poverenici trebalo da imaju neku novčanu nadoknadu, ali za sada je tako kako je, – kaže Dimitrijević.

Protivgradna zaštita za teritoriju naše opštine je u nadležnosti Radarskog centra „Bukulja“, ali milanovački Štab za vanredne situacije sarađuje sa njima, dobija podatke i unosi ih svoje analize, procene rizika i delovanja. Saradnja se odvija i u ponudi kadrova za te poslove, dok lokalna samouprava iz budžeta opredeljuje novac za kupovinu protivgradnih raketa za dopunu osnovih zaliha iz Radarskog centra. Oko dva miliona dinara godišnje se odvaja za tu dopunu, što je oko pedesetak raketa.

– Nekada je na našoj teritoriji bilo 25 aktivnih protivgradnih stanica, ali taj broj se stalno menja, nažalost negativnim trendom, jer najveći probem predstavlja to što je sve manje ljudi koji hoće da budu angažovani kao strelci. Te stanice su izdvojene na periferiji, udaljenim lokacijama na seoskom području, stanovništvo tamo je sve starije, a strelci po prirodi tog angažovanja i za brzinu delovanja moraju biti iz tog sela, sa mestom življenja što bliže stanicama. To nam je jedini problem. Međutim, imamo čvrsta obećanja da će se naša teritorija pokriti automatskim, elektronskim protivgradnim stanicama, pa bi trebalo da već u idućoj godini na taj način rešimo tu situaciju. Jedan deo Srbije je već pokriven tim sistemima, pa bi trebalo da stignu i do nas. Od 25 stanica sada je aktivno 17.

Broj telefona za prijave iznenadih vanrednih situacija je 515-0050.

V.Popović/M.Mijatović/Z.Ranković

povezani tekstovi: