Kancelarija za poljoprivredu, u okviru Opštinske uprave Gornji Milanovac, postoji od 2016. godine i prva asocijacija sugrađana, naročito onih sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i domaćom proizvodnjom, na njene nadležnosti i delatnost jesu procedure i obrade predmeta prilikom konkurisanja za dobijanje lokalnih budžetskih subvencija iz oblasti agrara. Međutim, ona je i mnogo više od toga.

Njena savetodavna i praktična uloga u povezivanju opštine, resornih ministarstava Vlade, loklanih, državnih, ali i inostranih fondova i organizacija za podsticaj poljoprivrednog razvoja, kao i redovan, neposredan rad sa vlasnicima seoskih proizvodnih domaćinstava, bez obzira na njihove kapacitete i obim na 63 naseljena mesta u opštini, se tokom godina pokazala kao nemerljiva. Na prvom spratu glavne zgrade Opštinske uprave, u Takovskoj 2, nalazi se jedna od najprometnijih i najposećenijih kancelarija u okviru administracije lokalne samouprave, ako izuzmemo pisarnicu.

Ovakve kancelarije (ili odeljenja) u većini opština Srbije zapravo su samo šalteri za prijem i predaju obrazaca, s kojima zainteresovana stranka dalje mora da se snalazi sama; međutim, u milanovačkoj Kancelariji za poljoprivredu, može se u neposrednom kontaktu po prijemu i razgovoru dobiti svako uputstvo, informacija i pomoć za kompletiranje formalne dokumentacije, a najčešće klijentima to urade i sami zaposleni u Kancelariji. Ima ih četvoro.

Samo iz oblasti lokalnog subvencionisanja, godišnje pripreme, popune i kompletiraju neophodnu dokumentaciju za oko 1000 zainteresovanih milanovačkih poljoprivrednika. Na ovo programsko finansiranje, bolje reći sufinansiranje, ulaganja u gotovo sve oblasti privatne, registrovane proizvodnje na selu, iz milanovačkog opštinskog budžeta izdvajaju se rastuća sredstva.

2017. – 33 miliona;
2018. – 50 mliona;
2019. – 55. miliona;
2020. – 55 miliona;
2021. – 60. mliona;
2022. – 66 miliona;
2023. – 66 miliona.
Procena za 2024. je 72 miliona dinara.

Na teritoriji naše opštine trenutno ima 5.100 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

– Osim popunjavanja dokumentacije zainteresovanim stranama, mi njih ovde prvenstveno edukujemo o glavnim i posebnim trendovima u oblasti poljoprivrede, zakonskim okvirima, promenama, novinama i načinu na koji se najbrže i najtemeljnije može doći do onog cilja koji je njima najbitniji, a to je održiva, isplativa proizvodnja hrane i njen plasman na tržišta različitog obima, – rekla je za GMInfo načelnica Kancelarije, diplomirani inženjer agronomije, Milka Nedeljković. – Kod nas dolaze i stari, iskusni proizvođači, koji mnogo toga već znaju u praksi, ali im je potrebna dodatna informisanost o novinama; dok sve više dolaze i mlađi ljudi, koji nisu imali doskora mnogo veze sa organizovanom poljoprivrednom proizvodnjom, pa smo im oslonac da krenu u svoje ideje onako kako je pravilno, da ne bi prevše lutali. Sve više je mladih porodica, koje se vraćaju na selo ili prvi put uzimaju kuće i imanja, interesuje ih zdrava životna sredina, povlače se iz gradova, prepoznali su da život u milanovačkim selima donosi brojne prednosti, da je osnovna infrastruktura relativno razvijena, da mogu otpočeti svoj biznis i boravak na selu uz poljoprivrednu proizvodnju kao osnovni izvor prihoda za život.

Kencelarija za poljoprivredu radi kao i ostale službe Opštinske uprave, radnim danima od 7.30h do 15.30h, osim državnim praznicima. Konsultacije, informacije i zakazivanje razgovora mogu se obaviti i putem telefona 032/515-0071, a tu je i e-mail milka.nedeljkovic@gornjimilanovac.ls.gov.rs.

Ključni dokumet, na kojem je zasnovan i trasiran rad Kancelarije za poljoprivredu, doskora je bio godišnji program za poljoprivredu lokalne samouprave, a na osnovu godišnjh Pravilnika resornog ministarstva, koji je upodobljen sa propsanim merama i budžetom za datu sezonu. Međutim, od prošle godine, takvi kratkoročni planovi ne mogu više biti jedini, već moraju biti usaglašen deo dugoročnije i detaljnije strategije.

– Prateći nacionalne mere za razvoj poljoprivrede, kao i Strategiju ruralnog razvoja Republike Srbije, po zakonu o planskom sistemu dokumenata iz 2022. godine, obaveza je sada svih jedinica lokalne samouprave i javnih institucija da imaju strateška dokumenta iz različitih oblasti svog poslovanja, pa i tako i za poljoprivredu i sve ono što podrazumeva razvitak ruralnih krajeva u širem smislu. Radi se o Strategiji ruralnog razvoja opštine od 2024. do 2029. Ona se uklapa u krovni dokument, koji je zapravo strategija razvoja cele lokalne zajednice, po svim segmentima. Strategiju za poljoprivredu smo već završili i poslata je Skupštini opštine na razmatranje.

Kancelarija, a na osnovu anketiranja poljoprivrednih proizvođača, pored dosadašnjih programa sufinansiranja, priprema još tri nove mere. Kako je rekla Nedeljkovići, najverovatnije će se proizvođačima izaći u susret pri (1) sufinansiranju proširenja sopstvenog zapata u stočarskom sektoru, (1) subvencionisanje bankarskih kamata, koje proizvođači uzimaju pri kreditnoj kupovini mašina i materijala, ali i (3.) finansiranje edukacije pri organskoj proizvodnji hrane, za šta postoji najveće interesovanje.

Konkurisanje za finansiranje kalcifikacije zemljišta, kao i nabavka protivgradne zaštite, koja je u fazi tranzicije ka automatskim sistemima, takođe su delatnost Kancelarije. Ključ za određivanje programskih aktivnosti, pored zakonskih propisa, su stalni kontakti sa poljoprivrednicima, međuregionalna saradnja sa stručnjacima iz okolnih opština, ali i učešće u međunarodnim seminarima.

– Možemo mi ući u IPARD, razne evropske fondove, pronaći načine da sprovodimo strategiju brzo, ali ključ svega toga je komunikacija neposredna sa ljudim u Kancelariji i na terenu. Bez našeg razumevanja šta njima treba i načina na koji njima mi približavamo šta opština i država mogu i šta je krajnji cilj, nema kvalitetnog ruralnog razvoja. Na primer, trenutno smo još u procesu edukacije poljoprivrednika, različite dobi, različitog obrazovanja i digitalnih predznanja, o platformi E-Agrar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Uvođenje elektronske evidencije i baze podataka je postala obaveza. Radi se o elektronskom registru poljoprivrednih gazdinstava, kroz koji su uvezane sve relevantne institucije u dodiru sa poljoprivrednom proizvodnjom, od Geodetskog zavode, Uprave za agrarna plaćanja, do Uprave za veterinu. Pomoću kvalifikovanog onlajn sertifikata, svaki poljoprivrednik može pristupiti i koristiti ovaj servis, menjati status i delatnost proizvodnje, obnavljati stare, osnivati nove, ažurirati podatke i pre svega dobijati i slati svu potrebnu dokumentaciju neophodnu u upravljanju poslom. Više neće imati potrebe za papirologijom. Ta edukacija nam je sada u prvom planu, – podseća Nedeljković.

To, naravno ne umanjuje potrebu za delatnošću lokalne Kancelarije za poljoprivredu. Njena glavna uloga u budućnosti biće upravljanje sprovođenjem upravo Strategije ruralnog razvoja, koju sačinjava čitav niz složenih postupaka i monitoring zadatih ciljeva kako bi se poljoprivredna proizvodnja sistemski uredila, povezala, modernizovala i donela finansijsku, ulagačku i razvojnu dobit proizvođačima u lancu ove i srodnih oblasti. Detaljnije samom strategijom bavićemo se u decembarskom nastavku projekta „Sve što treba da znam o …“.

Pročitajte još – nadležnosti Kancelarije za poljoprivredu opštine Gornji Milanovac:

(1) Izrada predloga projekata i programa u oblasti poljoprivrede, posebno izrade poljoprivredne osnove i godišnjih programa zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, opštih i operativnih planova odbrane od poplava i erozija; (2) pružanje stručne pomoći fizičkim licima pri registraciji poljoprivrednih gazdinstava i (3) ostvarivanju prava na subvencije; (4) rešavanje po zahtevima za promenu namene poljoprivrednog zemljišta; (5) izdavanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole za objekte i radove u skladu sa ovlašćenima opštine; (6) praćenje konkursa, programa, projektea iz oblasti poljoprivrede; (7) priprema program subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje u saradnji sa Odborom za poljoprivredu i selo; (8) priprema nacrte odluka i drugih akata iz oblasti poljoprivrede; (9) priprema planova i programa unapređenja razvoja pojedinih oblasti poljoprivrede; (9) ostvarivanje saradnje sa poljoprivrednim udruženjima; (10) organizovanje, samostalno ili u saradnji sa drugim zainteresovanim licima, stručnih i obrazovnih skupova.

u nastavku: Sve što treba da znam o Strategiji ruralnog razvoja opštine (’24/’29.)

V.Popović/Z.Ranković/M.Mijatović/GMInfo.rs

povezani članci:

Sve što treba da znam o … UVOD
Sve što treba da znam o transparentnosti lokalne samouprave
Sve što treba da znam o strukturi lokalne samouprave (01)
Sve što treba da znam o lokalnom budžetu (01)
Sve što treba da znam o lokalnom budžetu (02)
Sve što treba da znam o strukturi lokalne samouprave (02)
Sve što treba da znam o etičkim normama za funkcionere lokalne samouprave
Sve što treba da znam o Pisarnici (Jedinstvenom upravnom mestu) 
Sve što treba da znam o slobodnom pristupu informacijama